Mnogi koji su preležali korona virus pitaju se kako treba živeti posle ove teške bolesti. Nije lako vratiti se normalnom i bezbrižnom životu, jer stres, strah, depresija, ali i mnogi drugi fizički simptomi podsećaju da se organizam borio sa teškom bolešću.
Prof. dr Zorica Živković, pulmolog iz KBC "Dragiša Mišović", rekla je, gostujući u Jutarnjem programu, da oporavak od kovida 19 zavisi od forme bolesti i potencijala obolelog.
"Osobe koje su potpuno zdrave i mlađih godina, kao i onaj ko je prošao sa blagim simptomima bolesti, naravno da će se posle dve nedelje osećati zaista dobro i može da nastavi da obavlja 90 odsto svojih normalnih aktivnosti", rekla je Živkovićeva.
Ako su u pitanju srednjeteške i teške forme bolesti, oni koji su bili u kovid bolnici ili na kiseoničkoj potpori imaju razloga da i posle mesec dana od oporavka budu pod posebnim režimom, da miruju.
Bavljenje fizičkom aktivnošću je diskutabilno, rekla je doktorka i dodala da sam čovek mora da oseti krajnje granice i da nikako ne prelazi te granice. Pacijenti koji su preležali kovid često se žale da dugo posle završetka bolesti osećaju umor, malaksalost, pospanost, da otežano dišu.
Govoreći o tome šta je dozvoljeno a šta ne u tom periodu i koliko to može da traje, dr Živković kaže da to može da traje mesecima, nemamo mogućnosti da se oslonimo na neke evidentne podatke i dokaze iz medicine, već se učimo prema onome šta se u životu dešava i šta pacijenti prijavljuju šta su doživeli.
"Svašta se može čuti, mesecima gubimo čulo ukusa ili mirisa, osećamo zamor, malaksalost, sve što traje preko dva meseca mora ponovo da se na neki način evaluira. Ne mislim da svi moraju da prođu kompletan način obrade, laboratorije, rendgen, ali konsultativni pregled nakon dva meseca a da nismo došli u relativno dobar oporavak – zahteva ponovnu evaluaciju", istakla je Živkovićeva.
Opisane promene koje nakon preležane korone prelaze u neke hronične promene pluća i drugih organa treba detektovati. Pacijentima se ne savetuje da budu potpuno statični, da se uopšte ne kreću, ali da osete svoju meru, jer može biti dobra svaka šetnja, naročito po ravnom jer se mlađi pacijenti i adolescenti žale da im hodanje uzbrdo i penjanje uz stepenice predstavlja problem. Ako odlazite na plivanje, to mora biti vrlo lagano, a najbolja je šetnja po ravnom terenu.
Ishrana zavisi od uobičajenih navika, a važno je da mentalni sklop bude u balansu, a onda će i nutritivni faktori imati svoj efekat. Poželjni su vitamini, kao i zdrave namirnice kao što je, na primer, med.
Nekima se posle ozdravljenja stalno spava, a Živkovićeva ukazuje na to da je velika pospanost prolazna. Ona savetuje promenu sredine, odlazak u prirodu. "Pokušavamo da pacijentima pružimo podršku, ne verujem da će svi problemi biti lako rešivi, ima situacija u kojima ne možete mnogo učiniti dok ne prođe vreme", kaže doktorka.
Prema njenim rečima, pacijenti se žale da im trnu periferni delovi ekstremiteta, na glavobolje, a tada je lečenje ipak kompleksno.
Kada su pacijenti preležali kovid, postavlja se pitanje kada je pravo vreme za vakcinaciju.
Dr Živković podseća na preporuke Udruženja alergologa i kliničkih imunologa da bi osobe koje su preležale koronu bez simptoma četiri nedelje trebalo da odlože vakcinaciju, svi koji su imali simptome i primali terapiju koja je specifična moraju sačekati 90 dana.
Oni koji su primili prvu dozu vakcine pa se nakon toga zarazili ne bi trebalo da prime drugu dozu prema prvobitnom planu. Treba dati organizmu dve do četiri nedelje da se stvore memorijske ćelije.
Izvor: RTS