„Fajzerova“ vakcina je stigla u Srbiju 22. decembra 2020. godine a čak i pre početka vakcinacije, otvorile su se brojne polemike, između kojih je i ona na temu - da li ovo cepivo može da utiče na našu genetiku. Konkretnije, čini se da sama skraćenica RNK koja se spominje uz ovu vakcinu mnoge podseća na DNK pa ima i pitanja da li može da promeni naš genetski kod.
Imunolog Srđa Janković objasnio je 26. decembra 2020. godine za dnevni list „Politika“ da ta vakcina uopšte ne sadrži DNK, već RNK koja može isključivo da posluži kao matrica za sintezu specifične belančevine virusa, ne dolazeći ni na koji način u dodir sa ljudskim genima.
Da li vakcina izaziva neku autoimunu bolest?
Mnogobrojna obimna i temeljna naučna istraživanja svedoče da vakcine ne mogu da izazivaju autoimunska oboljenja, objasnio je doktor i dodao:
„Stoga, ne očekujemo ni od Fajzerove vakcine protiv kovida 19 da izaziva takva oboljenja, utoliko pre što se ništa slično nije očitovalo u kliničkim studijama, na više desetina hiljada ispitanika.“
Da li se vakcinisanjem pacijenti u isto vreme i čipuju?
„Reč je o rasprostranjenom mitu lišenom bilo kakve realne osnove“, kaže dr Janković i dodaje: „Vakcine su u istoriji nauke i tehnologije daleko starije od čipova i služe za zaštitu od zaraznih bolesti.“
Koje su kontraindikacije?
Govoreći o razlici između "Fajzer-Biontekove" i "Sputnjik" vakcine, Janković navodi da američko-nemačka vakcina nije živa, dok ruska jeste. Međutim, ističe, i jedna i druga prema dosad prikupljenim podacima štite od infekcije.
Dodaje i da kontraindikacije za žive vakcine obuhvataju znatnije oslabljen imunitet, trudnoću i terapiju imunosupresivnim lekovima, dok za vakcine koje nisu žive te kontraindikacije ne važe. Ističe i da svaka vakcina ima svoje posebne kontraindikacije, kao na primer preosetljivost na neku od komponenti.
Janković naglašava i da se do daljnjeg deca i trudnice neće vakcinisati, jer kaže da u tim grupama vakcina još nije ispitana. "Što ne znači da i kod njih ne bi bila bezbedna", naglašava Janković.
Za sada, ističe, neće biti vakcinisane ni osobe kod kojih postoji uopštena sklonost teškim alergijskim reakcijama.
Koliko dugo su vakcinisane osobe zaštićene protiv kovida?
Janković kaže da na osnovu poslednjih pokazatelja očekuju da imunitet traje više meseci ili godina.
Kada je reč o sticanju kolektivnog imuniteta, Janković napominje da se procenuje da je prag kolektivnog imuniteta iznad kojeg se ta zaraza teško prenosi u nekoj zajednici oko 70 odsto.
„Kolektivni imunitet obuhvata i vakcinisane osobe i one koje su preležale kovid 19, pod uslovom da je kod njih došlo do dugoročnog zaštitnog imunskog odgovora“, kaže doktor i zaključuje: „Veoma smo daleko od tog praga trenutno, ali postepeno ćemo mu se pribiližavati kako vakcinacija bude napredovala.“
Izvor: Tanjug