Novi soj korona virusa koji se pojavio u Velikoj Britaniji i preti da se proširi i na druge zemlje zabrinuo je svet. Zašto je zaraznija ova forma kovida 19 i kako se možemo odbraniti objasnila je naša doktorka Marija Gnjatović.
"Novi soj virusa koji je detektovan na jugu Velike Britanije, predstavlja zarazniju formu virusa Sars-Cov-2. Virus je mitirao u onom delu svoje proteonske strukture koji je odgovoran za interakciju sa ćelijama domaćina, u tom smislu da omogućava lakši ulazak virusa u ćelije obolelih. Procene su da je virus zarazniji za oko 70 odsto od trenutno najzastupljenijeg soja virusa, što dovodi do desetostruko bržeg širenja infekcije. Ne postoje dokazi da ovaj soj virusa uzrokuje težu kliničku sliku kod obolelih. Način prenošenja ovog soja virusa isti je kao i za druge trenutno zastupljene slojeve, te je poštovanje preporučenih epidemioloških mera ključno u odbrani od širenja infekcije i kada je u pitanju novi soj virusa", rekla je za "Ženu" dr Marija Gnjatović iz Instituta za primenu nuklearne energije (INEP).
Napominje da je do sada sekvencirano i dokazano preko 12.000 mutacija virusa Sars-Cov-2. "Međutim, većina njih ima neutralni karakter, bez uticaja na brzinu širenja i težinu kliničke slike", dodaje.
Novi soj, antitela i testovi
Pojava novog soja korone navela je naučnike na sledeće istraživanja. "Trenutno se dosta ispituje novi soj virusa u laboratoriji, ispituje se uticaj antitela stvorenih u prethodnim infekcijama na novi soj virusa i to koliko ce antitela biti uspešna u odbrani od novog soja, kao i uticaj vakcina na novi soj virusa", priča dr Gnjatović.
Kako dodaje, ispituje se trenutno i uticaj novog soja na dijagnostičke testove koji su u primeni.
Da li će vakcina delovati i na novi soj virusa
Imajući u vidu krucijalni značaj koji vakcina ima na zaustavljanje pandemije korona virusa, pojava novog soja zabrinula je sve koji su posumnjali da će ova promena negativno uticati na efikasnost ove zaštite.
"Očekuje se da vakcine kao i testovi budu efikasni jer su bazirani na primeni više proteinskih komponenti virusa, dok mutacija obuhvata manji segment virusa", objašnjava naša doktorka.
Zašto virus mutira
"Mutacije se konstantno dešavaju u prirodi, kao posledica umnožavanja virusa i slučajnih grešaka koje nastaju u tom postupku, kao posledica interakcije sa drugim virusima", ističe i izdvaja još jednu mogućnost:
"Mutacije mogu nastati i kao odgovor virusa na primenu vakcine u populaciji, jer virus traži svoj put za opstanak i zaobilaženje imunskog sistema domaćina."
U pitanju je prirodan proces i očekuje se da takve mutacije neće uticati na vakcinu.
Izvor: Blic