Imunitet na korona virus mogao bi da traje godinama, možda čak i decenijama. Ovo pokazuje novo istraživanje uglednih naučnika iz laboratorije, koje je otkrilo da su osobe koje su se oporavile od bolesti kovid-19 razvile izdržljive nivoe B i T ćelija. Ove ćelije neophodne su organizmu za borbu protiv virusa i mogu biti prisutne u telu veoma dugo.
Istraživači su analizirali uzorke krvi 185 pacijenata u dobi od 19 do 81 godinu, a koji su na početku pandemije bili pozitivni na korona virus i otkrili da većina njih ima dovoljno imunih ćelija za borbu protiv virusa i sprečavanje ponovne infekcije. Pored toga, antitela su se pokazala kao izdržljiva, uz izuzetno slab stepen opadanja, što znači mnogo godina, a potencijalno i decenije zaštite od koronavirusa, prenosi Forbs.
Iako ovo istraživanje još nije recenzirano i nije objavljeno u naučnom časopisu, Njujork Tajms ga naziva “najsveobuhvatnijim istraživanjem odgovora imunološkog sistema na korona virus“. Novinarka Njujork Tajmsa Apoorvi Mandavilli pojašnjava da će velika većina pojedinaca zaraženih korona virusom biti “veoma dugo zaštićena od ponovnih infekcija”, dok vakcine mogu proizvesti još dužu zaštitu imuniteta. “Verovatno neće biti potrebno vakcinisati ljude svake godine kao što smo se plašili”, piše Mandavilli.
Vredi podsetiti da su naučnici nedavno otkrili da ljudi koji su preživeli virus SARS, koji je takođe uzrokovan korona virusom, i dalje nose važne imunološke ćelije 17 godina nakon zaraze. Istraživači se takođe nadaju da proučavanje antitela može pomoći u razvoju lekova za sprečavanje ili lečenje kovid-19.
ŠTA O VAKCINI KAŽU MARIJAN IVANUŠA I DR DRAGOSLAV POPOVIĆ
Bez obzira što očekujemo da vakcinacija olakša izlazak iz ove situacije moramo biti svesni da to ne može da se desi u kratkom periodu i da ćemo morati da se pridržavamo svih mera verovatno i duže vreme, rekao je sinoć epidemiolog i član Kriznog štaba prof. Branislav Tiodorović.
Ivanuša je rekao da proizvođači vakcina, a najvise se govori o Fajzerovoj i vakcini Moderne, kompletnu dokumentaciju treba da daju regulatornim telima koja odlučuju o upotrebi vakcine.
On veruje da možemo da budemo optimisti, jer je reč o ozbiljnim proizvođačima i dodaje da će se proces registracije raditi po ubrzanom postupku. Propisani rok za dobijanje dozvole kod nas je 150 dana, ali se uz dobru koordinaciju taj rok može ubrzati, rečeno je u emisiji "Četvrtkom u 9".
"Razvoj vakcine je veoma skup, a sada je novac na raspolaganju, jer je veoma važno da se dođe do vakcine što pre, jer su zahvaćene i velike države kao što su SAD", kaže Ivanuša. Kovaks inicijativa obuhvata oko 190 država što ukazuje na veliku solidarnost kada je reč o budućoj dostupnosti vakcine i za one države sa niskim primanjima.
"Do kraja 2021. trebalo bi da bude na raspolaganju oko dve milijarde doza koje će biti pravedno raspodeljene. Naravno uz Kovaks inicijativu, države i pojedinačno potpisuju ugovore sa proizvođačima pa nije isto da li se kao kupac pojavljujete sa potražnjom od milijardu ili 10 miliona doza", objasnio je Ivanuša. Nijedna vakcina ne sme da se potvrdi bez bezbednosne provere i potvrde o efikasnosti, rekao je Ivanuša.
"Sada imamo jasne dokaze da je moguće da imamo efikasnu vakcinu i to je dobra vest. Vrlo često nijanse u jeziku mogu da zbune da je nešto zbrzano, a nije. Svi koraci su prošli i sve je vrlo precizno testirano", rekao je konsultant Unicefa za imunizaciju doktor Dragoslav Popović.
Popović je rekao da je važno da građani znaju da je reč o efikasnim i bezbednim vakcinama.
"Najverovatnije će se primati u dve doze sa razmakom od par nedelja. Ali treba da znaju da će se sve to dešavati tek u prvoj polovini sledeće godine i da moraju da se pridržavaju mera", naglasio je Popović.
Smatra da je najvažnije pod hitno doneti plan da kada vakcina dođe bude iskorišćena na najbolji način što je dodatrni izazov kada je reč o distribuciji.
Kada je reč o tome koje su grupe prioritetne kada je reč o vakcinaciji, Ivanuša kaže da iako svaka zemlja pojedinačno odlučuje o prioritetima, a većina se podudara sa stanovištem SZO da u te kategorije spadaju pre svega zdrastveni radnici i zaposleni u gerantološkim centrima, jer su oni najizloženiji i rade sa osetljivim grupama.
"Zatim tu su starosne grupe, stariji od 65 godina su manje otporni, kao i osobe sa hroničnim bolestima. Ipak, u prvo vreme količine će biti vrlo ograničene, pa će se prioritetne grupe definisati i unutar samih grupa", objašnjava Ivanuša.
Popović kaže da ako postoji plan kada vakcine stignu posao će se obaviti uspešno. "Mi ćemo raditi na tome da zaštitimo određene grupe, ali i da podignemo imunitet kod stanovništva. "Vakcinacija će sigurno trajati, ali to je proces koji treba da donese rešenje", smatra Popović.
Izvor: Bizlife / MONDO