"Veliki broj studija pokazao je povezanost gojaznosti i oboljevanja od virusne infekcije COVID-19, toka bolesti i nastanka komplikacija ", objašnjava prof. dr Edita Stokić, direktorka Kliničkog centra Vojvodina, koji se - organizacijom i reorganizacijom ustanove u kovid jedinice - uspešno bori sa virusom korona i zadovoljava sve potrebe korisnika.
"Veliki postotak hospitalizovanih bolesnika u KCV bio je gojazan, imao šećernu bolest i kardiovaskularne komplikacije", napominje dr Stokić. "Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (European Centre for Disease Prevention and Control) je, definitivno, gojazne osobe proglasio kategorijom posebno osetljivom u ovoj epidemiji."
"Poslednjih nedelja, nakon rezultata objavljenih studija, ta povezanost je postala značajnija i stavljena je u fokus istraživanja velikih populacionih studija koje su, definitivno, istakle značaj uvećane telesne mase i rizika oboljevanja od COVID 19 virusne infekcije.
Tako, metaanaliza studija koja je objavljena 26. avgusta 2020. godine u časopisu Obesity Reviews, međunarodni tim istraživača objedinio je podatke iz studija koje su obuhvatile 399.000 pacijenata. Pokazano je da gojazne osobe obolele od SARS-CoV-2 imaju čak za 113% veći rizik od hospitalizacije od normalno uhranjenih osoba, a za 74% veći rizik od hospitalizacije u jedinici intenzivne nege i za 48% veći rizik završetka bolesti letalnim ishodom."
"Druga studija, koja je obuhvatila ispitivanja u grupi od 6916 bolesnika ukazuju da je - u poređenju sa normalno uhranjenim osobama - rizik mortaliteta dvostruko veći, a ovaj rizik je bio najizrazitiji među osobama starijim od 60 godina i osobama muškog pola mlađe životne dobi."
"Rezultati studije sa Univerziteta Tulane na 287 hospitalizovanih pacijenata sa COVID-19 otkrila je da sam metabolički sindrom značajno povećava rizike od prijema u jedinicu intenzivne terapije i primenu mehaničke ventilaacije."
Sve su ovo važni podaci, a Lepa&Srećna prati sa velikom pažnjom sve novosti na planu zdravlja. Od samog početka epidemije korona virusa posebno smo posvećeni pitanjima prevencije i zaštite od infekcije.
Zato smo i pokrenuli akciju "Kalorijama protiv korone", svesni da gojaznost povećava rizik i komplikuje bolest.
Sa druge strane, stroge i nagle redukcije ishrane se ne savetuju jer time može da se oslabi organizam i ugrozi imunitet. Baš zato razgovaramo sa najboljim stručnjacima i tražimo odgovore koji će svim građanima Srbije pomoći da ojačaju zdravlje.
Dr Edita Stokić, koja se ljubazno odazvala našoj molbi da odgovori na najvažnija pitanja o ovoj temi, ističe da je veliki broj studija jasno pokazao povoljne efekte redukcije prekomerne telesne mase na mortalitetne i morbiditetne karakteristike gojaznih osoba.
"Gubitak telesne mase kod gojaznih osoba značajno redukuje rizik pojave tipa 2 šećerne bolesti, hipertenzije, lipidskih i lipoproteinskih poremećaja", kaže dr Stokić.
"Terapijski postupci podrazumevaju primenu odgovarajuće dijetske ishrane koju treba kombinovati sa fizičkom aktivnošću, uz insistiranje na promeni dosadašnjih navika i uopšte, stila života.
Uz jasno precizirane indikacije za njihovo uvođenje, moguće je lečenje sprovoditi primenom nekih od medikamenata, a u slučajevima ekstremne gojaznosti, hirurško lečenje može biti terapijski izbor."
"Ukupan dnevni kalorijski unos mora biti redukovan za 500-1000 kCal u odnosu na potreban nivo. Dijeta mora biti tako sačinjena da zaista bude hipoenergetska s jedne strane, a s druge ne sme biti ispod 800 kcal/dan. Istovremeno, planirajući dijetsku ishranu neophodno je voditi računa o optimalnim količinama svih hranljivih i zaštitnih materija, dovoljnom unosu dijetskih biljnih vlakana i rasporedu obroka u toku dana."
Po rečima dr Stokić, "poštovanje principa pravilne ishrane počev od najranijeg detinjstva, osim obezbeđivanja adekvatnog rasta, razvoja i ishranjenosti, vodi i sticanju odgovarajućih navika u ishrani."
"Smanjena fizička aktivnost je drugi činilac značajan za nastajanje gojaznosti. Savremeni čovek sve manje vremena posvećuje rekreativnim i sportskim aktivnostima, a sve duže sedi pored radija, televizora i kompjutera i time doprinosi gojaznosti.
"Epidemiološka situacija u celom svetu je znatno kompleksnija pojavom Covid 19 pandemije na globalnom nivou, poremećen je i usložen čitav sistem rizika od akutnih i hroničnih zaraznih i nezaraznih bolesti."
U takvom složenom epidemiološkom sistemu neophodno je kontinuirano praćenje epidemiološke situacije vodećih zaraznih i nezaraznih bolesti u cilju primarne prevencije, sekundarne prevencije i preduzimanja odgovarajućih mera za unapređenje zdravlja populacije. Dakle, u funkciji vremena mogu se očekivati pogoršanja epidemiološke situacije ali i adekvatan odgovor subjekata zdravstvene zaštite na sve izazove koje ona donosi."
Kako upozorava dr Stokić, "u našoj zemlji gojaznost poprima karakteristike masovne metaboličke bolesti s ozbiljnim reperkusijama na opšte zdravlje populacije. Prema poslednjim podacima, procenjuje se da svaki drugi stanovnik Srbije ima problema sa prekomernom telesnom masom ili gojaznošću. U ovom trenutku beležimo susret dve epidemije: gojaznosti i Covid 19 virusne infekcije."
"Moramo se navići da živimo i poštujemo sve mere prevencije koje preporučuju epidemiolozi i Krizni štab, ali i voditi zdrav način života i poštovati principe pravilne ishrane. Na kraju, jasno je da svi moramo dati svoj doprinos u borbi protiv epidemije, svako na način za koji je osposobljen, a svi zajedno pridržavanjem protivepidemijskih mera. To je jedini način da se vratimo normalnom životu i bez straha budemo sa svojim najdražim kao nekada", kaže dr Edita Stokić.
Tekst: Z. L. S.
Izvor: Lepa&Srećna