- Pletenje, heklanje i baštovanstvo ponovo su traženi među mladima, a stručnjaci navode da takvi hobiji mogu da podrže koncentraciju i pamćenje.
- Kreativni rad rukama može da popravi raspoloženje, smanji stres i usamljenost, posebno kada se radi ritmično ili u društvu.
Pletenje, heklanje, baštovanstvo i šivenje nekada su se uglavnom vezivali za naše bake, ali poslednjih godina ove aktivnosti ponovo privlače pažnju, naročito među mlađim generacijama. Razlog nije samo nostalgija - stručnjaci navode da kreativni hobiji koji uključuju ruke mogu da imaju pozitivan uticaj na raspoloženje, kognitivne sposobnosti i zdravo starenje.
Za razliku od beskrajnog skrolovanja telefonom, ovakve aktivnosti usporavaju ritam, zahtevaju pažnju i daju mozgu priliku da se fokusira na nešto konkretno.
Ali šta se zapravo dešava u našem telu i mozgu dok pletemo, sadimo cveće ili šijemo?
1. Mogu da poboljšaju koncentraciju i podrže pamćenje
Aktivnosti koje se rade polako i sa pažnjom mogu da podstaknu pamćenje, učenje i sposobnost rešavanja problema. Dok pletemo ili šijemo, na primer, pratimo određeni redosled, pamtimo korake, uočavamo šare i učimo nove tehnike.
Čak i nešto tako jednostavno kao što je šaranje po papiru može da pomogne mozgu da bolje primi, zadrži i kasnije pronađe određene informacije.
Posebno je zanimljivo istraživanje iz 2024. godine koje je pratilo kognitivne sposobnosti ljudi tokom života. Rezultati su pokazali da su starije osobe koje su se bavile baštovanstvom, naročito one koje su to radile češće, imale bolje rezultate na testovima kognitivnih sposobnosti u 79. godini, posebno kada su u pitanju zaključivanje i opšte mentalne sposobnosti.
Baštovanstvo je, zapravo, mnogo zahtevnije za mozak nego što na prvi pogled deluje. Potrebno je planirati šta će se posaditi, rešavati probleme, učiti o biljkama, pamtiti sezonske poslove i prilagođavati se promenama vremena i uslova.
Ipak, važno je naglasiti da ovakva istraživanja pokazuju povezanost, ali ne dokazuju da baš baštovanstvo direktno poboljšava kognitivne sposobnosti. Istraživači su uzeli u obzir brojne faktore, poput obrazovanja, društvenog i ekonomskog statusa, zdravlja srca, pušenja i nivoa fizičke aktivnosti, ali ne mogu da isključe sve druge moguće uticaje.
2. Kreativni hobiji mogu da poprave raspoloženje
Kada nešto pravimo rukama, mozak aktivira sisteme povezane sa nagradom, a kreativne aktivnosti mogu da podstaknu oslobađanje neurotransmitera poput dopamina i serotonina, koji imaju važnu ulogu u raspoloženju i emocionalnom blagostanju.
Tu se prednost daje aktivnostima koje uključuju dodir i ponavljanje.
Na vrhovima prstiju nalaze se hiljade receptora za dodir, a rad rukama može da podstakne oslobađanje oksitocina, hormona koji se povezuje sa osećajem smirenosti i sigurnosti.
Posebno mogu da prijaju aktivnosti koje imaju ritam i ponavljajuće pokrete, poput pletenja i tkanja. One mogu da smanje aktivnost dela mozga koji učestvuje u reakciji „bori se ili beži“, što doprinosi osećaju smirenosti. Takve aktivnosti mogu da pomognu i u smanjenju kortizola, poznatog kao hormona stresa.
Još jedna prednost javlja se kada se hobi radi u društvu. Zajedničko pletenje, baštovanstvo, šivenje ili neki drugi kreativni rad mogu da smanje osećaj usamljenosti i pruže više društvene povezanosti.
3. Mogu da budu korisni za zdravo starenje
Pletenje, vez, baštovanstvo i slične aktivnosti zahtevaju precizne pokrete šaka i prstiju, pa mogu da doprinesu očuvanju motorike, koordinacije i pokretljivosti.
To nije važno samo dok se bavimo hobijem. Veštine koje razvijamo kroz precizne pokrete mogu da budu korisne i u svakodnevnim aktivnostima, poput kuvanja, oblačenja, nameštanja kreveta ili rukovanja različitim predmetima.
„Kada se bavite ovakvim aktivnostima, ne vežbate samo veštine koje su vam potrebne za kuvanje ili druge sitne pokrete. Jačate neuroplastičnost i stvarate snažnije neuronske veze koje se koriste i u drugim aktivnostima“, objašnjava Susan Magsamen iz Laboratorije za primenjene neuroestetike Univerziteta Džons Hopkins.
Baštovanstvo ima još jednu prednost jer uključuje laganu do umerenu fizičku aktivnost. Kopanje, sadnja, plijevljenje i zalivanje mogu da doprinesu očuvanju snage, pokretljivosti i funkcionalnih sposobnosti kako starimo.
Istraživanja su baštovanstvo povezala i sa boljim psihološkim blagostanjem, većim zadovoljstvom životom i boljim kardiometaboličkim zdravljem, dok su neka istraživanja pronašla i povezanost sa manjim rizikom od smrti kod starijih osoba.
Koji „bakin hobi“ da izaberete?
Dobra vest je da ne morate da budete talentovani niti da već znate šta radite. Korist može da donese i kratko bavljenje nekom aktivnošću, a već 15 minuta pletenja ili drugog kreativnog rada može da bude dobar početak.
Najvažnije je da izaberete nešto što vam prija.
Možete da probate:
- pletenje ili heklanje - ako volite ponavljajuće pokrete i rad rukama;
- baštovanstvo - ako želite da spojite kreativnost, boravak na otvorenom i fizičku aktivnost;
- šivenje ili vez - ako uživate u preciznom radu;
- pečenje kolača - ako vas opušta rad u kuhinji;
- pisanje - čak i ako mislite da niste naročito dobri u tome;
- crtanje i šaranje - ne morate da budete umetnički nadareni;
- muziku i pevanje - čak i pevanje pod tušem može da bude način da se opustite.
Stručnjaci imaju jednostavan savet za one koji ne znaju odakle da počnu: vratite se u detinjstvo i setite se šta ste voleli da radite.
Možda ste voleli da crtate, sadite cveće, pravite nešto rukama, pišete, pevate ili provodite vreme u prirodi. Upravo tu može da se krije hobi koji će vam danas prijati, piše Health.
Ne mora da bude savršeno, niti rezultat mora da bude lep. Poenta je u samom procesu - da usporite, sklonite se od ekrana i date rukama i mozgu nešto konkretno čime mogu da se bave.
BONUS VIDEO: