Anemija ili malokrvnost je stanje u kojem krv proizvodi manje crvenih krvnih zrnaca nego što je normalno. Tada dolazi do smanjenja koncentracije hemoglobina, kao i hematokrita u krvi. U zavisnosti od nalaza analize krvi, anemije se dele na:
- lake - hemoglobin iznad 109g/l,
- srednje - hemoglobin između 70g/l-109g/l i
- teške anemije - hemoglobin 70g/l ili niži.
Po kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije, anemija se definiše kao koncentracija hemoglobina (Hb) u krvi niža od 130 g/l ili hematokrit (Hct) niži od 39% kod odraslih muškaraca, odnosno Hb niži od 120 g/l ili Hct niži od 37% kod odraslih žena.
Osoba sa anemijom može da pati od glavobolje, vrtoglavice, nepravilnog rada srca i plitkog disanja. Organizam ne dobija dovoljno kiseonika preko krvi i posledice su umor i slabost.
Postoji više vrsta anemije, kao što su:
- sidropenijska anemija
- anemija u hroničnim bolestima
- megaloblastna anemija.
Blaga anemija je vrlo često stanje koje se lako leči. Može da se pojavi povremeno, kod bilo koga, a uzroci su ishrana, lekovi koje neko eventualno uzima ili neki drugi zdravstveni poremećaj. Anemija može biti i hronično stanje, a neki tipovi anemije se nasleđuju.
U povećanom riziku od anemije su žene tokom menstrualnog ciklusa, kao i trudnice. Anemija može da bude posledica i drugih tegoba ili bolesti, kao što su krvarenje u stomaku, upale, infekcije, oboljenja bubrega, karcinom, neke autoimune bolesti.
Lečenje anemije zavisi od vrste i ozbiljnosti ovog stanja. Za blaži stepen, dovoljni su suplementi gvožđa, vitamini ili lekovi koji podstiču proizvodnju crvenih krvnih zrnaca.
Anemija u hroničnim bolestima
Hronične bolesti su drugi po učestalosti razlog javljanja anemije, a takođe je smanjena koncentracija gvožđa u krvi. Obično su krivci bolesti poput reumatoidnog artiritsa, sistemskog lupusa, hronične bubrežne slabosti, maligne bolesti ili dijabetes.
Dijagnoza se postavlja kada je sniženo gvožđe prema laboratorijskim nalazima, ali je feritin povišen. To pokazuje da gvožđa ima u telu, samo se ne može iskoristiti jer ne stiže u krv u dovoljnoj količini.
Pored izuzetne važnosti pravilne ishrana u prevenciji i lečenju anemije u hroničnim bolestima, treba reći i da se ona leči tretiranjem osnovne hronične bolesti koja je dovela do nje. U težim slučajevima, može se primeniti transfuzija eritrocita.
Megaloblastna anemija
Ova vrsta anemije je vrlo podmukla bolest, jer se razvija postepeno i vrlo sporo. Prvi simptomi su malaksalost, umor, lupanje srca, bleda koža. Pacijent gubi apetit, oseća nadimanje i dobija proliv. Dalje posledice su uvećanje jetre i slezine, ubrzan rad srca i pojava šuma na srcu.
Bolest se potvrđuje najčešće analizom krvi, otkrivaju se abnormalno velika crvena krvna zrnca, dok serum pokazuje manjak folata i vitamina B12.
Lečenje uključuje tretman osnovnih bolesti koji su do anemije doveli, promenu ishrane i davanje suplemenata koje ponekad mora biti doživotno.
Sideropenijska anemija
Sideropenijska anemija je najčešća vrsta malokrvnosti, a kod nje su snižene vrednosti gvožđa, hemoglobina i hematokrita u analizi krvi. Simptomi zavise od stepena i uzroka anemije, a u prvo vreme ih uopšte nema.
Kasnije se javljaju malaksalost, glavobolja, zamor, depresija, izostanak menstrualnog ciklusa, gubitak seksualne želje. Pri pregledu se uočava bleda koža, hladne ruke i noge, slab periferni puls. Ponekad se jave pukotine na ivicama usana, kosa postaje krta, nokti tanki i lomljivi.
Sideropenijska anemija se leči preparatima gvožđa, a za popunjavanje njegovih depoa u organizmu traje tri do šest meseci. Nikada ih ne treba uzimati uz čaj, kafu, mleko i mlečne proizvode. Ako ne daju rezultate, moguće je da dijagnoza nije bila tačna ili da se osnovno oboljenje koje je izazvalo anemiju dodatno komplikuje.
Važno je da pacijent redovno uzima lek i da se doza promeni ako je potrebno. Lekar može odlučiti i da se gvožđe daje intravenozno.
Ishrana za anemične osobe
Rizik od anemije je veći ukoliko je ishrana jednolična, ne jede se dovoljno svežeg voća i povrća ili se obroci smanje i prorede zbog dijete ili posta.
Namirnice bogate gvožđem su goveđe meso, iznutrice, žumance, pasulj, soja, kao i kakao, spanać, suve smokve. Važno je kombinovati ih tako da se gvožđe može apsorbovati u organizmu. Na primer, ako ste u postu, povećajte količinu zelenog povrća, pasulja i integralnih žitarica, ali i količinu vitamina C kako bi apsorpcija gvožđa bila što bolja.
Izvor: Lepa&Srećna