Godinama su pločice od poda do plafona bile gotovo obavezne u kupatilima i kuhinjama. Međutim, stručnjaci za uređenje enterijera danas smatraju da je vreme za promenu. Savremeni trendovi favorizuju delimično oblaganje zidova, koje prostoru daje više svetlosti, vizuelne prostranosti i mnogo više mogućnosti za dekoraciju.
Kako je nastao trend pločica do plafona?
Postavljanje pločica do samog plafona postalo je popularno zbog praktičnosti. Takvo rešenje prvo se koristilo u javnim objektima, poput bolnica, hotela i restorana, gde je bilo važno da zidovi budu maksimalno zaštićeni od vlage i lako perivi. Vremenom je ovaj stil prešao i u privatne domove, pa su ga mnogi prihvatili kao simbol modernog uređenja.
Veliki uticaj imali su katalozi i luksuzni hotelski enterijeri, zbog čega su vlasnici stanova često kopirali isti izgled, iako on nije uvek bio najbolje rešenje za manje prostorije.
Zašto dizajneri više ne preporučuju pločice do plafona?
Kada su svi zidovi obloženi pločicama do plafona, prostor često izgleda hladnije, teže i zatvorenije. Ovaj efekat naročito dolazi do izražaja u manjim kupatilima, koja mogu delovati još skučenije.
Još jedan nedostatak je što nema mesta za druge završne materijale, poput boje, dekorativnog maltera ili tapeta otpornih na vlagu. Zbog toga enterijer ostaje bez kontrasta, teksture i topline, pa često izgleda jednolično.
Osim estetskog utiska, ovakvo rešenje može povećati troškove, jer je potrebno više pločica, lepka i radnih sati. Kasnije popravke instalacija ili plafona takođe postaju komplikovanije i skuplje.
Koliko visoko bi trebalo postaviti pločice?
Prema preporukama dizajnera, nije neophodno oblagati čitavo kupatilo. Pločice bi trebalo postaviti samo tamo gde zaista štite zid od vode.
U galeriji ispod pogledajte kupatila sa pločicama do pola zida!
Oko umivaonika dovoljno je da budu visoke oko 120 do 140 centimetara, što je sasvim dovoljno da zaštiti zid od prskanja. U ostalim delovima kupatila može ostati okrečen ili dekorativno obrađen zid, čime prostor dobija moderniji izgled.
Izuzetak su tuš-kabina i zid iznad kade. U tim zonama pločice bi i dalje trebalo postaviti do plafona, jer su stalno izložene vodi i vlazi.
Na ovaj način kupatilo izgleda prozračnije, a istovremeno se smanjuju troškovi materijala i ostavlja više prostora za kreativno uređenje.
Važno je razlikovati vlažne i suve zone
Prilikom planiranja kupatila najvažnije je razlikovati delove koji su stalno u kontaktu sa vodom od onih koji nisu. Vlažne zone, poput prostora oko tuša, kade i umivaonika, zahtevaju kvalitetnu hidroizolaciju i keramičke pločice otporne na vlagu.
U suvim zonama nije potrebno postavljati pločice do plafona. Umesto toga mogu se koristiti boje namenjene kupatilima, dekorativni malter ili druge završne obrade koje prostoru daju topliji i savremeniji izgled.
Pravilnim rasporedom pločica postiže se bolji balans između funkcionalnosti i estetike, uz manje troškove i veću slobodu pri budućem renoviranju.
BONUS VIDEO:
