KAKO SE POKRIVA KROV LIMOM: pocinkovani, bakarni, olovni i aluminijumski lim (GRAĐEVINSKI SAVETI I PRAVILA)

Krov štiti objekat od atmosferskih uticaja. Sastoji se od nosive konstrukcije i krovnog pokrivača. Prema broju krovnih ravni krovovi mogu biti jednovodni, dvovodni i viševodni. Zavisno od klimatskih uslova i vrste pokrivača određuje se i ugao nagiba krovnih ravni.

Tehnologija pokrivanja krova limom obuhvata fazu pripreme i fazu montaže na samom objektu. Priprema se odvija u radionicama i sastoji se od krojenja, savijanja, sečenja i delimičnog spajanja a montaža se sastoji od polaganja i pričvršćivanja krovnog pokrivača. Krojenje je jedna od najznačajnijih i najodgovornijih operacija. Nju izvode visokostručni radnici. Od kro jenja zavise tačnost i ugradivost elemenata i racionalna iskorišćenost materijala.

Limena tabla za krojenje i savijanje treba dabude obeležena tako da se prilikom savijanja mogu formirati šavovi koji će obezbediti međusobnu vezu između susednih tabli unutar jednog pojasa kao i fleksibilnu vezu između pojaseva i to prema fazama formiranja prostog stojećeg šava, stojećeg dvostrukog šava i dvostrukog ležećeg šava.

Pokrivanje krovova pocinkovanim limom

Pocinkovani lim se najčešće primenjuje za pokrivanje krovnih površina zbog toga što je najeftiniji, ima najmanju težinu i uz pravilno održavanje traje 30 do 50 godina. Debljine limenih tabli su 0,5; 0,55 i 0,60 mm. Table dimenzija 200/100 m seku se na pola po dužini ili popreko i ti delovi se dvostrukim ležećim šavovima povezuju u trake. Prethodno se krovna površina podeli u pojaseve koji su uži od limenih traka za oko 8 cm. Traka savijena u rolnu razastire se po pojasu i prekriva ga od strehe do slemena. Podloga lima je daščana oplata prethodno obložena slojem ter - papira.

Duž strehe ispod limenog pokrivača ekserima se prikuju uske limene podložne trake čiji je zadatak da spreče podizanje limenog pokrivača pod udarima vetra, s obzirom da se povezuje sa podložnom trakom preko okapnice. Posle razastiranja limenih traka od streha do slemena pomoću krovnih limarskih klešta savijaju se rubovi. Duž rubova na odstojanju 25 - 30 cm za daščanu oplatu (ili drvene pakne u betonskoj ploči) prikrivaju se dvokrake limene pod vezice. Koristeći limarski nakovanj i drveni čekić savijaju se stojeći dvostruki rubovi zajedno sa podvezicama i preko susedne table spajaju u jednu celinu sa celokupnim krovnim pokrivačem, koji je tako preko podvezica prikovan i pričvršćen za podlogu. Ležeći šavovi susednih traka ne treba da se sutiču već da se smiču za pola table, i da tek u svakoj drugoj traci budu u istom pravcu.

Visine savijenog lima za stojeće rubove susednih traka razlikuju se za 1 cm, što znači da se lim u jednoj traci povije za 4 cm a u drugoj za 5 cm. Stojeće rubove pri strehi treba oboriti na dužini 10 cm radi lakšeg oticanja vode niz okapnicu u oluk, koji se postavlja posle toga na rani je postavljene kuke koje su visinski raspoređene tako da obezbeđuju ravnomeran pad oluka ka odvodnoj cevi. Na mestu prodora dimnjaka i ventilacija kroz krovnu ravan prekida se i limeni pokrivač koji se povezuje sa opšivkom dimnjaka.

Pokrivanje krovova limom od cinka

Lim od cinka skuplji je od čeličnog pocinkovanog lima i osetljiviji je na temperaturne promene. Zbog te osobine konstruktivni detalji veza moraju da budu takvi da omogućuju nesmetano širenje i skupljanje lima. Pri pokrivanju krova primenjuje se nekoliko sistema sa, tzv. udarnim letvicama.

U pravcu pada krovne ravni limene table se spajaju ležećim prevojem istim kao kod primene pocinkovanog lima. Između susednih pojaseva postavljaju se letvice dimenzija 4/4 - 4/6 cm. One su pričvršćene ekserima za daščanu oplatu. U primeni su nemački, francuski i belgijski sistem pokrivanja.

U francuskom i belgijskom sistemu limene podveze provučene su ispod letvica i uspravljene pored bočnih strana letvi. Podveze se previjaju preko uspravljenih ivica limova i dobija se jednostruki prevoj ili dvostruki, ako se sve još jednom previje. Zajedno sa previjanjem podveza i limova previja se limena traka koja pokriva udarnu letvu. Po nemačkom sistemu podveza se prikriva za gornje letve. Na slemenu se postavlja letvica koja se pokriva trakom od lima kao i letva između pojaseva. Osiguranje od podizanja pri strehi vrši se pomoću podveza.

Pokrivanje krova bakarnim limom

Bakar je trajni reprezentativan pokrivač i koristi se za monumentalne objekte. Bakar u do diru sa vazduhom vremenom dobija zelenkastu patinu koja ga štiti od dalje oksidacije.

Tehnologija i detalji veza su isti kao kod pokrivanja pocinkovanim limom. Potrebno je naglasiti da zakivci, podveze i ostala spojna sredstva moraju da budu od bakra. Ako bi se bakar kombinovao sa cinkom stvorio bi se između ta dva metala galvanski spoj, pa bi elementi brzo propali. Bakarni lim se polaže preko daščane podloge koja mora da bude ravna i bez rupa, kako se ne ravnine ne bi odražavale na površinu pokrivača. Odvodne olučne cevi moraju da budu od bakra.

Pokrivanje olovnim limom

Specifi čne osobine olova doprinose primeni olova na mestima gde je potrebna dugotrajnost. Laka obrada u hladnom stanju omogućava da se olovni lim može lako pričvrstiti za podlogu čime se postiže otpornost prema svim vremenskim uticajima. Olovni lim je pogodan za obla ganje otvora na krovu, prodora cevi i ventilacija i dr. Olovni lim kao krovni pokrivač garantuje trajnost koliko i materijal od koga je sagrađena najtrajnija građevina.

Za pričvršćivanje olovnih limova najčešće se koriste bakarni ekseri sa velikom glavom kao i bakarni i mesingani držači i zavrtnji. Alkalije iz svežeg betona i maltera agresivno deluju na olovo pa ga treba zaštiti bitumenom, ter - papirom, plastičnom folijom itd. Olovni lim se proizvodi valjanjem legure olova sa bakrom. Debljina olovnog lima je 1,4 do 2mm. S obzirom da olovo ima malu čvrstoću trake kojima se pokriva moraju da budu kraće nego kod ostalih tvrdih materijala. Zato dužina olovne trake treba da je najviše 150 cm, i širina najviše 60cm, a debljina najviše 2mm. Za pričvršćivanje olovnih traka za oplatu koriste se bakarni ekseri sa velikom glavom, bakarni držači i metalni zavrtnji.

Dužina pokrivnih traka od olova ne sme da pređe 150cm kako ne bi došlo do nabiranja pokrivača. Pojedine trake se postavljaju tako da se rubovi preklapaju. Preklopi zavise od nagiba krova: ovi preklopi se moraju poštovati da bi se obezbedila nepropustivost. Za pokrivanje ravnog krova do 7° nagiba primenjuje se stepenasta podkonstrukcija. Dužina stepenika u pravcu pada ne treba da je veća od 150cm. Pad stepenice iznosi najmanje 2%.

Visina stepenika treba da je 50mm. Širina trake treba da je najviše 60 cm. Spojevi kod ravnih krovova treba da imaju drveni uložak da spoj ne bi bio spljošten gaženjem. Na kosim krovovima bolji su kružni spojevi, nego oni sa drvenim uloškom.

Kružni spoj se izvodi tako što se limovi postave jedan uz drugi u visini 100 i 120mm. Viši lim se preklopi i zatvori. Tako dobijeni spoj se po sredini presavije drvenim čekićem u obliku kruga. Ležeći spoj se koristi za uže olovne trake pri pokrivanju zidova i ograda.

Pokrivanje krova aluminijumom

Aluminijum se sve više koristi u građevinarstvu zbog njegovih dobrih osobina: mala teži na, velika otpornost na koroziju, laka mehanička obrada, dug vek trajanja (preko 100 godina) itd. Prilikom izrade spojeva od aluminijuma treba voditi računa da ne dođe do pucanja materijala na mestima prevoja. Zakivanje aluminijuma se vrši zakovicama od iste legure od koje je i lim. Ako to nije moguće koriste se legure sličnog elektrohemijskog sastava.

Lemljenje delova od aluminijuma se ne vrši. Metoda spajanja lepljenjem se sve više primenjuje jer nema pada čvrstoće spojenih elemenata.

Pokrivanje krova aluminijumom se vrši na sledeće načine:

• talasastim limovima,
• presavijanjem iskrojenih delova od lima debljine 0,5 - 0,8mm,
• lepljenjem aluminijumskih traka debljine 0,8mm,
• primenom fural limova koji se učvršćuju posebnim držačima.

Profilisani aluminijum limovi koriste se za oblaganje fasada, pokrivanje krovova i uređenje enterijera. Limovi su trapezasto i sinusoidno profilisani, jednostavno se slažu na noseću ko nstrukciju i međusobno povezuju, lako se demontiraju i ponovo ugrađuju.

Tekst: S. Krunić, J. Krunić

Izvor: Građevinarstvo