Iako je kupovina preko Instagrama i Fejsbuka prilično zaživela poslednjih godina i u našoj zemlji, pandemija korona virusa je to zasigurno ubrzala i promenila naše potrošačke navike. Međutim, sa naglim povećanjem onlajn šopinga pojavili su se i rizici kupovine na ovim društvenim mrežama.
Privučeni niskim cenama i fantastičnim fotografijama, mnogi su se odlučili da okušaju sreću na neproverenim stranicama i profilima na društvenim mrežama, pa se sada u potrošačkim organizacijama, kao i brojnim grupama na Internetu učestalo traže saveti šta učiniti ako vaš naručeni i plaćeni predmet jednostavno ne dolazi.
Šef pravnog tima Nacionalne organizacije potrošača Srbije Mladen Alfirović ističe da je poslednjih nekoliko godina, a naročito tokom 2020. godine, došlo do značajnog porasta prometa u elektronskoj trgovini.
- Na rast prometa svakako je uticao i porast broja trgovaca koji se bave Internet trgovinom, međutim, nemali je broj onih koji ovakav vid trgovine ne obavljaju u skladu sa zakonima, dobrom trgovinskom praksom, pa čak ni etičkim normama. Rast trgovaca koji posluju "na crno" posebno je primećen na društvenim mrežama. Zakon o elektronskoj trgovini iz 2019. godine u članu 6. jasno navodi koje su obavezne informacije koje je pružalac usluge elektronske trgovine dužan da poseduje. To su poslovno ime, adresa sedišta, kontakt podaci, matični broj, poreski identifikacioni broj (PIB), kao i detaljne podatke o ceni proizvoda, koji uključuju i troškove dostave i ostale manipulativne troškove. Ukoliko trgovac poseduje sve navedene podatke i ukoliko su oni tačno navedeni, a provera se može izvršiti putem registra pravnih lica na internet stranici Agencije za privredne registre, smatra se da isti posluje u skladu sa Zakonom i da je kupovina kod takvog trgovca bezbedna - kaže Alfirović.
Što ako ste prevareni?
Neretko će Fejsbuk "butik", a ustvari lažna stranica koja često koristi tuđe fotografije artikala, nestati kada prevari određeni broj ljudi ili ignorisati vaše komentare i poruke, čak vas i blokirati. Ako ste naručili nešto manje vrednosti, možda ćete biti skloniji odustajanju od svega i jednostavno se oprostiti s tim novcem, ali zašto biste svojim pošteno stečenim novcem punili džepove onlajn prevarantima? Evo šta možete da uradite.
- Zakonski rok za isporuku je 30 dana, osim ako nije drugačije ugovoreno - objašnjava Alfirović. - Prodavac ima obavezu da to na ispravama, koje prate robu, jasno navede. Ukoliko ga ne ispoštuje, ugovor se raskida, osim ako kupac ne ostavi dodatni rok za ispunjenje obaveze. Ako trgovac ni tada ne obavi dostavu, ugovor se automatski raskida - objašnjava naš sagovornik.
Alfirović navodi da je neophodno da potrošači koji imaju ovakav problem pisanim ili elektronskim putem obaveste prodavca da je ugovor o prodaji raskinut zbog nepoštovanja roka isporuke prema Zakonu o zaštiti potrošača.
- U obaveštenju treba da se pozovu na broj porudžbine ili drugi podatak koji su dobili prilikom naručivanja robe. Mogu da ostave i broj računa na koji žele da im se uplati novac, kako bi se procedure oko povraćaja olakšale i ubrzale - ističe Alfirović.
Ako trgovac ne vraća novac u zakonskom roku do tri dana ili kupac ne može da stupi u kontakt sa njim, onda on o svemu treba da obavesti inspekciju.
- Nažalost, ukoliko ste kupovinu obavili putem društvenih mreža od neregistrovanih prodavaca, odredbe Zakona o zaštiti potrošača nisu primenjive i potrošačke organizacije nisu u mogućnosti da postupaju, niti da pruže adekvatne pravne savete, izuzev da potrošače upute na samostalni sudski postupak - navodi Alfirović.
Tužbu je moguće podneti sudu i u tom slučaju potrebno je da imate sačuvanu celokupnu korespondenciju vezanu za prevaru, uključujući poruke, slike, ponude i potvrde o plaćanju.
Ako pokušavate da uđete u trag osobi koja je počinila prevaru, slučaj možete da prijavite Odeljenju za suzbijanje visokotehnološkog kriminala MUP-a Srbije. Takođe, ukoliko se prevara dogodila na nekom portalu, odnosno platformi za distribuciju robe, slučaj možete da prijavite i tom portalu, odnosno nadležnoj osobi. Prijava o nezakonitom postupanju prodavca sa zahtevom za uklanjanje s portala mogla bi da spreči da druge osobe postanu žrtve prevare i ostanu bez novca, a važno je i davanje negativne recenzije prodavcu radi upozorenja ostalim korisnicama.
Crna lista internet trgovaca
Udruženje za zaštitu potrošača Vojvodine (UZPV) u saradnji sa potrošačkim organizacijama članicama Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), posmatrajući navode u čl. 6. Zakona o elektronskoj trgovini, ali i druge zakone, izvršilo je proveru određenog broja trgovaca na društvenoj mreži Fejsbuk i utvrdilo spisak onih za koje se sumnja da ne posluju u skladu sa propisima.
Listu možete da pronađete na sajtu www.potrosac.info, međutim Alfirović napominje da ona nije konačna, kao i da ne predstavlja reprezentativni uzorak po pitanju broja trgovaca "na crno", niti predstavlja listu trgovaca na koje potrošači najčešće izjavljuju prigovore.
Izvor: Blic