Ulazna vrata, kao i sve u arhitekturi, imaju svoju i funkcionalnu i estetsku svrhu. Kod nas, reklo bi se, najviše funkcionalnu: da budu što sigurnija, jača, da ne mogu da se provale, razbiju. Raduje me što poneki već brinu i o estetici, pa žele da im ulazna vrata budu određene boje i materijala, s određenim aplikacijama, vrstom kvake, špijunkom...

O tome ne bih posebno jer je svako dovoljno kadar da proceni kvalitet vrata koji ce biti adekvatan njegovom domu a da mu se donekle i sviđa. Međutim, skrenuo bih pažnju na to da ulazna vrata imaju i treću ulogu, a ona je simbolička. Ulazna vrata su prva stvar na koju nailazimo kada dolazimo kod nekog.

Ona su često i „prvi utisak prvog utiska“. Ona govore o kući, njenom vlasniku, ukućanima, načinu života u kući... Dakle, ako su vrata izuzetno masivna, jaka, moćna... vec ćemo nešto zaključiti o domaćinu. Takva vrata zatvaraju, kriju, štite... Ona mogu biti i tanana, prozirna, s puno stakla, lagana. Kao takva možda simbolišu otvorenost i druželjubivost. Za razliku od prethodnog primera, nisu tu da kriju i štite, već da spajaju i dočekuju. Mogu da budu i drvena i natrula ili izgrebana i zarđala ako su od metala, pa čak i prljava ako se ne održavaju. Kvaka može biti kriva, labava, nepodmazana...PageBreak

Vrata s titulom

Vrata se mogu otvarati veoma teško ili previše lako, ona mogu da škripe, cvile ili idu kao podmazana, mogu imati špijunku ili ne... Sve nam to ostavlja nekakav utisak – svestan ili nesvestan, ali ozbiljan utisak koji je temelj daljeg doživljaja doma. Ono što gotovo svaka ulazna vrata imaju jeste – prezime domacina. Kako je ono ispisano, na kakvoj pločici, kakvim slovima, koje veličine, s titulom ili bez nje – i to može mnogo da nam kaže. Na primer, da li je isto kada na pločici piše samo „Pavlović“ ili „Pavlović Boško – inženjer“. Setite se kako se nekada pisalo pored imena i prezimena: obućar, službenik, oficir, doktor... Ulazna vrata su predmet pažnje i za vreme slava, venčanja, veridbi. Ona se tada „ukrašavaju“ – cvetni venac se može staviti diskretno ili pak toliko napadno da se vrata i ne vide od njega. On može stajati samo nekoliko dana dok je svež i šaren, ili pak nekoliko meseci dok ne postane uveo, žut i prašnjav. Nije isto. Zar ne?

Tu je i nezaobilazno zvonce. I ono je u paketu sa prvim susretom s vašim domom. Nije isto ako je taster star, polomljen ili prljav, ili ako je lepog dizajna, čist i sija. Uzgred, nikada nemojte štedeti na njemu – kupite najskuplji. Ista je stvar i sa zvonom: šta reći ako pritiskom na njega čujete kanarince i papagaje umesto blagog i toplog: „ding-dong“! Ulazna vrata treba da vas štite, ali ne zaboravite i da moraju imati „dušu“. Ako možete da ih birate, obratite pažnju kakva su, koje boje, kakve su aplikacije i šare na njima, da li treba da imaju staklenih delova ili ne, od kog su materijala, da li sijaju ili su mat!

Znam da mnogi ne mogu da ih biraju i da su im često nametnuta, ali ipak s malo volje možete da utičete na to kakva vam je pločica s prezimenom, šta će na njoj pisati, kakva vam je kvaka koju svaki dan hvatate, da li gajite davno zaboravljene i trule cvetne aranžmane, da li škripe kad ih otvarate, kakav vam je taster za zvonce i kako ono zvoni. Da li ste ikad pogledali kakva su vaša ulazna vrata?

Igor Jovanović,
arhitekta