- Janko iz Stare Pazove greje kuću i pomoćne objekte od oko 230 kvadrata baliranom sojinom slamom, uz račun od oko 100 evra po sezoni.
- Koristi kotao prilagođen za bale i akumulator toplote, pa u kući održava oko 21,5 stepeni.
- Kaže da mu je sistem isplativ jer sam proizvodi soju, ali zahteva prostor za skladištenje i nije praktičan za svakoga.
Dok se pred početak grejne sezone mnogi pitaju koliko će ove zime potrošiti na drva, pelet, gas ili struju, jedan domaćin iz Stare Pazove pronašao je neobično rešenje. Janko Turčan svoju kuću i pomoćne objekte ukupne površine oko 230 kvadrata greje baliranom sojinom slamom, a tvrdi da ga cela grejna sezona košta svega oko 100 evra.
Ovakav način grejanja za njega nije novost. Pošto se bavi proizvodnjom soje, slamu dobija kao nusproizvod i koristi je kao gorivo umesto da je u potpunosti vraća u zemljište, piše Agromedia.
Za grejanje koristi bale sojine slame
Janko koristi kotao prilagođen sagorevanju bala slame, a za jednu sezonu, kako navodi, pripremi oko 1.200 bala. Najveća prednost za njega je što sirovinu već ima, pa ne mora da je kupuje kao što bi morao da kupuje drva ili pelet.
Greje oko 180 kvadrata stambenog prostora, dok sa garažama i drugim pomoćnim objektima ukupna površina iznosi oko 230 kvadrata. Temperatura u kući održava se na oko 21,5 stepeni, uz pomoć sobnog termostata. Međutim, nije samo kotao zaslužan za ovakav način grejanja.
Akumulator čuva toplotu
Njegov sistem ima i akumulator toplote koji omogućava da se energija proizvedena loženjem koristi i kasnije. Janko je akumulator dodatno izolovao mineralnom vunom i zaštitio od spoljašnjih uticaja kako bi se smanjio gubitak toplote. Kako objašnjava, kada tokom dana sagori oko osam bala i dovoljno zagreje akumulator, toplota može da se koristi tokom narednih sati.
U njegovom primeru, ako loženje počne oko 14 časova, narednog dana u isto vreme nema potrebe za dodavanjem novih bala. Akumulator postepeno predaje sačuvanu toplotu objektima.
Koliko zaista košta ovakvo grejanje?
Prema Jankovim rečima, za celu sezonu grejanja kuće i pomoćnih objekata od oko 230 kvadrata potroši oko 100 evra. Ipak, taj iznos ne treba posmatrati kao cenu koju bi svako domaćinstvo moglo da očekuje.
U njegovom slučaju ključna stvar je to što sam proizvodi soju i samim tim ima sopstvenu sirovinu za grejanje. Trošak bi bio drugačiji kada bi se bale kupovale, a zavisio bi i od izolacije objekta, dužine grejne sezone i potrebne temperature.
Postoji i jedna velika mana
Iako je cena goriva za Janka veoma mala, ovakav sistem nije praktičan za svakoga. Bale moraju negde da se skladište, a prostor mora biti suv i dovoljno velik. Janko navodi i da bale u kotao ubacuje približno na svakih pola sata, mada sistem može dodatno da se automatizuje.
Početna investicija takođe nije zanemarljiva. Kotao koji je kupio pre više od 13 godina platio je oko 1.200 evra, a bio mu je potreban veći model kako bi u njega mogle da stanu cele bale.
Sojina slama mu se pokazala kao najbolja
Janko kaže da je tokom godina isprobavao različite vrste biomase, ali da mu se sojina slama pokazala kao najbolja za njegov sistem. Prema njegovom iskustvu, dobro greje, ima dobar stepen iskorišćenja i ostavlja veoma malo pepela.
Njegov primer pokazuje da ono što za jednog poljoprivrednika predstavlja nusproizvod može da postane veoma korisno gorivo za domaćinstvo. Ipak, za većinu ljudi ovakav način grejanja ima smisla samo ako postoji dovoljno biomase, odgovarajući kotao i prostor za bezbedno skladištenje bala.
BONUS VIDEO