Endi Vorhol je bio guru pop-arta, najistaknutiji umetnik svog vremena, koji je obične stvari iz svakodnevne upotrebe promovisao u umetnost. 

Kada je 1930. godine firma „Kempbel” (osnovana davne 1898. godine), izbacila na tržište svoju staru paradajz-čorbu u novoj limenci sa atraktivnom etiketom, nije ni slutila da će trideset godina kasnije ona postati atrakcija nove vizuelne umetnosti: pop-arta. Generacije umetnika oduvek su znale za ovu paradajz-čorbu. Samo nisu obraćali pažnju. Ona je bila tu, pred njima, svakodnevno, na polici u prodavnici, na reklami u novinama, u sopstvenoj kuhinji ili odbačena u kontejneru... Sliku su prepoznavali, ali kao da je nisu primećivali, kao refren u nekoj pesmi koju pevušimo spontano, mimo svoje volje, iako to ne želimo. Utisak prelazi u nesvesno a da nije ni prošao kroz našu svest. 

Umetnik je bio fasciniran predmetima iz okruženja i stilom života prosečnog Amerikanca koji, zaveden mas-kulturom proizvodnje i potrošnje nije svestan da je umetnost upravo tu, ispred njega, da ga traži i da mu bude na usluzi. Njegovu fascinaciju možda najbolje ilustruju njegove reči: Svakodnevna ponuda ista je za sve, za one najbogatije kao i za one najsiromašnije. Vi gledate TV program i pijete koka-kolu, iste one koje gledaju i piju i predsednik SAD i besposličar na ćošku ulice. Nema šanse da predsednik može da pije neku drugu, bolju koka-kolu ili da gleda drugi program ako je pritisnuo isto dugme na televizoru. Isto je i s paradajz-čorbom. I ona je takva kakva je, ako ste je kupili od proizvođača „Kempbel”. 

Na izložbi koju je u čast limenke paradajz-čorbe marke „kempbel” priredio u Njujorku, bilo je izloženo na stotine ovih limenki grupisanih u raznim formama, kupastim, kockastim, valjkastim, po podu poređanim ili o tavanicu okačenim. Kamera je zabeležila lica posetilaca. Najčešća su bila ona sa izrazom kao da gledaju u nešto što prvi put vide! 

Proslavljeni američki umetnik pop-art orijentacije rođen je u Pitsburgu u SAD kao potomak slovačkih doseljenika. Diplomirao je slikarstvo i dizajn na Karnegi Melon Akademiji. Zatim odlazi u Njujork gde preživljava radeći ilustracije za novine. Postaje poznat radeći dizajn za cipele! Godine 1957. dobija prestižnu nagradu Art-direktor Kluba za komercijalnu ilustraciju. 

Tokom 60-ih godina počeo je da slika i izlaže poznate američke proizvode kao što su konzerve za kempel-supu, koka-kola boce, brilo-sredstvo za čišćenje kuće. Ubrzo postaje suvereni predstavnik nove kulture i umetničke paradigme oličene u transformaciji elitne kulture u masovnu. Zatim slede slika javnih ličnosti - portreti transformisani intervencijom na fotografijama sa čiljem demistifikovanja života, slave i smrti. Godine 1954. osniva svojevrsnu radionicu „Factory”, gde okuplja mlade, neafirmisane kreativce. Ekscentrik, mitoman, superzvezda, izbegnuvši smrt u nekoliko atentata, umire od posledica infarkta posle jedne rutinske hirurške intervencije. 

Marijana Milosavljević,
dipl. istoričarka umetnosti