Jakobsen je najpre završio zidarsku školu, potom je pohađao tehničku školu i studirao na Umetničkoj akademiji u Kopenhagenu. Kasnije je na toj akademiji predavao kao profesor.

Za njega je karakteristično da je pratio najbolje tendencije skandinavske proizvodnje nameštaja, čiji je znak raspoznavanja vernost tradiciji, uz istovremeno traganje za novim tehnologijama i materijalima. Kako je to bilo vreme pronalazaka, inovacija i usavršavanja postojećih i novih materijala, tako i njegove radove karakterišu eksperimenti s novim materijalima i tehnologijama. Čuvena je njegova serija posuda za domaćinstvo od nerđajućeg čelika „Cylindaline”.

Danska znamenitost

Čuvenu stolicu „Mrav” – model 3100 projektovao je 1952. godine. Sedište je izrađeno od slagane i presovane bukovine, a postolje od hromiranog čelika. Stolica je lagana i malih gabarita (širina 48 cm, visina naslona 77 cm, dubina 48 cm, visina sedišta 44 cm). Proizvođač je Fric Hanzen iz Aleroda u Danskoj. Svoj naziv ova stolica je dobila po karakterističnom upadljivom suženju „u struku” i tananim nogama koje podsećaju na mravlje. To je prva danska stolica koja je bila, takoreći, idealna za masovnu proizvodnju. Budući da je lagana i veoma pogodna za slaganje po vertikali (jedna na drugu), ubrzo je postala popularna kao idealna stolica za kantine.

U prvoj varijanti stolica je imala samo tri noge, ali budući da je tržište pokazalo odredeno nepoverenje i pomalo sumnjalo u njenu stabilnost, dobila je i četvrtu nogu. Arne Jakobsen je 1955. projektovao stolicu, model 3107, sa sedištem i naslonom u varijabilnim rešenjima: od tikovine, hrastovine ili bukovine, lakirane ili močene. Postolje je od hromiranih čeličnih cevi. Ova stolica, iako vrlo skromnih gabarita, ipak je nešto veća od prethodne (širina 50 cm, visina naslona 78 cm, dubina 52 cm, visina sedišta 44 cm). I nju je takođe proizveo Fric Hanzen.

Za ovu stolicu Jakobsen je 1969. godine dobio nemačku Saveznu nagradu „Dobar oblik”. Žiri je u obrazloženju naveo: „Stolica impresionira svojom jasnom koncepcijom savršene elastičnosti, koju osigurava drveni deo u vezi s postoljem od čeličnih cevi. Idealna je za opremanje dvorana za skupove svih vrsta, jer se može izuzetno lako po želji razmeštati.” I jedna zanimljivost: fotografija ove stolice je 1963. obišla ceo svet – na njoj je u suprotnom smeru sedela tada čuvena kol-gerla Kristina Keler, akter ljubavne afere s jednim članom britanske vlade.

Jakobsen je 1958. godine projektovao još de poznate stolice: „Jaje” i „Labud”. Osim nameštaja, Jakobsen je projektovao opštinsku zgradu u Arhusu, zgradu Danske nacionalne banke i upravnu zgradu Elektroprivrede u Hamburgu. Zbog svojih neumornih traganja za novim rešenjima poznat je u celom svetu, a dodeljena su mu i brojna priznanja.

Arh. Radmila Milosavljević