- Sanja Jovanović je pet puta dobila dijagnozu karcinoma, a poslednji put u februaru 2024. godine, kada je otkriven i sarkom operisane dojke.
- Posle sedmoipočasovne operacije i teških terapija, kaže da joj je najveću snagu dao suprug Marko i njegova poruka da je izabrao nju, bez obzira na decu.
"Težak momenat je bio kada je Marku trebalo da kažem da ne znam da li ću imati dece. Sve vreme sam ja u sebi mislila: ‘Bože, zašto... Ovaj dečko nije ni zaslužio to. On nije zaslužio da sada prolazi sve sa mnom ovo’"
Sanja Jovanović (38) pet puta se suočila sa dijagnozom karcinoma. Prošla je kroz teške terapije, dve dijagnoze karcinoma dojke, a zatim i operaciju koja je trajala oko sedam i po sati. U podkastu "Hrabrija nego juče" detaljno i otvoreno je govorila o strahu, borbi za život i suprugu Marku, čije reči pamti i danas.
"Ja sam Sanja, imam 38 godina i pet puta sam imala dijagnozu karcinoma. Sada sam zdrava i nadam se da će tako da ostane", ovim rečima započela je svoju priču u podkastu "Hrabrija nego juče".
Iako je prošla kroz iskustva koja bi mnogima bila nezamisliva, Sanja ne želi da se njena priča svede samo na bolest. Želi da ljudi koji se trenutno leče, kao i njihove porodice, čuju da i tokom najtežih perioda mogu da pronađu snagu i razloge da nastave dalje.
"Drago mi je baš zato što mogu da pošaljem poruku ljudima: da moraju da veruju. Da moraju da pronađu u sebi, u Bogu, u porodici, šta god njima u tom momentu bio pokretač, a u sebi najviše. Da pronađu snagu i da samo veruju da posle ružnih dana dođu lepi", rekla je Sanja.
Dodala je da ružni dani ne mogu tek tako da se izbrišu iz sećanja, ali da je važno ne zaboraviti da se živi čak i tokom lečenja.
"Život ne staje onog dana kada dobijemo dijagnozu, nego tog dana najjače moramo da zagrizemo i da se borimo za život", poručila je.
Prvu dijagnozu dobila je sa 22 godine, a onda su usledile nove borbe
Sanja se prvi put suočila sa karcinomom štitne žlezde dok je bila na fakultetu, pre oko 15 godina. Tada, kako kaže, nije u potpunosti shvatala ozbiljnost situacije. Lekari su joj pružali podršku, a ona je verovala da će sve biti rešeno operacijom i lečenjem.
"Ja sam prvi put dobila dijagnozu još na fakultetu, to je bilo pre 15 godina. I iskreno, ja to tada nisam shvatila ozbiljno", prisetila se.
Nakon operacije i terapije radioaktivnim jodom, činilo se da je najteži deo iza nje. Međutim, četiri godine kasnije dobila je prvu dijagnozu karcinoma dojke. Dve i po godine potom, bolest se ponovo pojavila na istoj dojci.
Sanja je prolazila kroz operacije, hemoterapije, zračenje i hormonsku terapiju. Zbog lečenja je ušla u veštačku menopauzu još u dvadesetim godinama. Ipak, trudila se da nastavi da živi, da održava odnose sa ljudima koje voli i da ne dozvoli da joj bolest oduzme svaki lep trenutak.
"Ja sam pod terapijom bila kuma svojoj drugarici na svadbi, sa perikom, svi su mi hvalili frizuru, ali ne šalim se", ispričala je kroz osmeh.
Šalila se i na račun svoje bolesti, a crni humor bio je jedan od načina na koji je pokušavala da se izbori sa svime što joj se događalo.
"Prosto, ja ne mogu da kažem da sam ja živela loš život u prethodnih 12-13 godina. Život vam nije stao sa dijagnozom. Apsolutno. I to je poruka svima: ne dozvolite da vam stane život, naravno, u skladu sa onim kako se vi osećate", rekla je.
Kada je, posle nekoliko godina bez novih dijagnoza, pomislila da je lečenje konačno završeno, usledio je novi šok. U februaru 2024. godine, nakon kontrola na kojima je sve delovalo uredno, saznala je da ima sarkom operisane dojke i novi karcinom na drugoj dojci.
Ovog puta, priznaje, bilo joj je drugačije nego ranije.
"Ovaj put jeste meni bilo lakše u smislu, znam šta me čeka, ne plašim se terapije, mučnine, opadanja kose i ostalo. Nego, ovo je bio prvi put da sam se ja uplašila za život. Iskreno", rekla je.
Tumor je zahvatio prostor između rebara, a operacija je trajala sedam i po sati
Najteži deo poslednje borbe bila je operacija. Tumor je zahvatio međurebarni prostor, zbog čega je zahvat bio izuzetno složen. Prema Sanjinim rečima, bilo je potrebno preseći rebra i ugraditi titanijumska rebra.
"Lako je bilo izdržati meni terapije, dolazi momenat operacije, gde niko ne može da pristane da me operiše. Zato što je meni tumor ušao u međurebarni prostor i trebaju da se seku rebra. I da se ugrade titanijumska rebra", objasnila je.
Operacija je trajala oko sedam i po sati. Iako je navikla na bolnice, terapije i neizvesnost, ovoga puta strah za život bio je snažniji nego ranije.
Sanja priznaje da je godinama živela sa strahom koji drugi ljudi često nisu mogli da primete. Trudila se da ostane pozitivna, da ne opterećuje porodicu i da se ne prepusti osećaju bespomoćnosti, ali to nije značilo da joj je uvek bilo lako.
"Ja moram da priznam da sam živela u strahu godinama. To se nije videlo po meni, to nije ometalo moj život, ali jeste moju glavu i moje srce. Ja sam osećala stalno strah: ‘Šta ako? Šta ako?’", ispričala je.
Bilo je trenutaka kada je plakala, povlačila se od ljudi i nije imala snage da razgovara ni sa prijateljima. Danas smatra da je važno da ljudi koji prolaze kroz slične situacije ne očekuju od sebe da sve vreme budu jaki.
"Ne možemo da imamo i neka nerealna očekivanja od sebe. Ne možemo sada da očekujemo da ćete da čujete nešto i da ćete biti: ‘Ma ja sad moram hrabro, samo jako, samo gledaj...’ Naravno, gledaj u dobro, veruj i idi hrabro i jako, ali daj sebi prostora da odboluješ", poručila je.
"Ukoliko život sa tobom donese decu, super. Ukoliko ne, doneo mi je tebe"
Jedan od najtežih trenutaka za Sanju nije se odnosio samo na bolest i lečenje, već i na neizvesnost koju je sve to donelo u njen privatni život. Zbog terapija i svega kroz šta je prolazila, nije znala da li će moći da ima decu. Mučilo ju je i to što je strahovala da bi njen suprug Marko zbog njene bolesti mogao da ostane bez nečega što je možda želeo u životu.
"Meni je bio težak momenat isto kada sam ja Marku trebala da kažem da ja ne znam da li ću imati dece. Sve vreme sam ja u sebi mislila: ‘Bože, zašto... Ovaj dečko nije ni zaslužio to. On nije zaslužio da sada prolazi sve sa mnom ovo’", prisetila se Sanja.
Markov odgovor pamti i danas.
"On je meni tada rekao: ‘Ja sam izabrao tebe. Ja želim život sa tobom. Ukoliko život sa tobom donese decu, super. Ukoliko ne, doneo mi je tebe.’ I to mi je rekao sto puta", ispričala je.
Sanja kaže da joj je njegova podrška mnogo značila, naročito u trenucima kada se suočavala sa novim strahovima i neizvesnošću. U jednom periodu, dok su se zajedno oporavljali od svega što su prošli, shvatila je i koliko joj znači da vidi da je on srećan uprkos svim teškoćama.
"Ukoliko je Bog trebao da me sačuva, poslao mi je tebe da me sačuva", rekla je Sanja, objašnjavajući koliko joj je Marko značio tokom svih ovih godina.
"Moja lična pobeda je što sam ja dobro"
Sanja ne pokušava da svoju priču predstavi kao da je sve vreme bila jaka. Bilo je dana kada nije imala snage da razgovara sa prijateljima, kada je samo želela da bude sama i da se isplače. Smatra da je važno da ljudi koji se suočavaju sa bolešću sebi daju prostor i za takve trenutke.
Uprkos svemu, trudila se da nastavi da živi i da bolest ne postane jedino što određuje njene dane. Seća se da je tokom lečenja bila kuma na svadbi svoje drugarice, sa perikom, i da su se šalile na račun situacije. Crni humor i podrška bliskih ljudi pomagali su joj da prođe kroz najteže periode.
Danas, kada govori o svojoj najvećoj pobedi, Sanja ne izdvaja samo to što je dobro i što su joj poslednji nalazi uredni. Važno joj je i što su njeni najbliži dobro, a što je Marko, kako kaže, srećan.
"Moja lična pobeda je što sam ja dobro, što je PET skener dobar, koji sam radila skoro, što su moji dobro, moja porodica i Markovi roditelji, i što je Marko moj srećan", rekla je.
Posle godina provedenih u strahu od novih dijagnoza, Sanja kaže da danas na kontrole odlazi mirnije. Ne tvrdi da je zaboravila sve što je prošla, već da je konačno osetila da može da odahne i da živi bez stalnog pitanja šta bi moglo ponovo da se dogodi.
Njena poruka nije da strah treba potisnuti, već da čovek sebi dozvoli da bude ranjiv, prihvati podršku i nastavi dalje korak po korak.
Ukoliko vas je Sanjina priča dotakla, pogledajte i Valentininu priču kojoj su lekari govorili da umišlja bolest i da treba da poseti psihijatra, a imala je karcinom:
BONUS VIDEO: