Marina i Andrej su naizgled imali srećan brak, ali stalne nesuglasice sa Andrejevom majkom narušavale su mir u njihovom domu. Granice su često bile prelažene pod izgovorom brige i pomoći, što je Marini stvaralo osećaj da gubi svoje mesto u sopstvenoj porodici.
Iako je Andrej voleo svoju ženu, dugo nije shvatao ozbiljnost problema, sve dok razgovori, napetosti i razočaranja nisu počela da prete njihovom odnosu. Tek kada se umešao Marinin otac, otvorila se prilika da oboje shvate koliko je važno poštovati lični prostor, donositi odluke zajedno i graditi dom u kome se svako oseća sigurno i poštovano.
„Više nemam snage da trpim tvoju rodbinu!“, Marina je bacila kuhinjski peškir na sto i odlučnim korakom krenula ka spavaćoj sobi.
Andrej je zatečen stajao sa nepojedenim sendvičem u ruci. Tako ljutu ženu retko je viđao. Zazujala su vrata ormara, a potom se začuo karakterističan zvuk izvlačenja kofera.
Kada je Andrej ušao u spavaću sobu, zatekao je suprugu kako metodično slaže stvari u kofer. „Marina, šta to radiš?“ – pitao je zbunjen. „Ma dobro, mama je samo pomerila nameštaj. Pa ona je želela najbolje.“
Marina se naglo okrenula, a oči su joj svetlucale od suza koje je pokušavala da zadrži. „Najbolje? Nismo bili kod kuće samo tri dana, a vratili smo se u potpuno drugi stan. Ovo je naš dom, Andrej. Ne tvoje mame.“
Zatvorila je poklopac kofera s tolikom snagom da je Andrej nesvesno napravio korak unazad. Andrej je pokušao da je zagrli, ali se ona izmakla. Marina je, umorna od ponavljanja, podsetila da o istom problemu razgovaraju već tri godine – otkako je njegova majka doselila kod njih. Ništa se nije promenilo.
„Idem kod Olge. Ne zovi me danas.“ – rekla je i izašla, zalupivši vrata.
Andrej je ostao sam u stanu koji više nije ličio na njihov. Kauč je stajao uz suprotan zid, stočić je pomeren, slike premeštene… Čak ni fotelja nije bila na svom mestu.
Telefon je zazvonio – „Mama.“
„Andrejko, kako ti se sviđa novi raspored prostora? Sve sam postavila po feng šuiu, za harmoniju u domu.“ – veselo je pitala Valentina Petrovna.
Andrej joj je tiho rekao da je Marina otišla, a majka je reagovala iznenađeno, smatrajući da pravi dramu ni iz čega. U njenoj priči, sve je radila za njih oboje, a on sada „staje na stranu žene protiv rođene majke“. Razgovor je završio obećanjem da će sutra doći.
Olga je dočekala Marinu tiho i zagrlila je. Uz šolju čaja, Marina joj je ispričala kako je sve preuređeno, pa čak i šporet pomeren, te kako su bačene kutije sa starim porodičnim fotografijama.
„Ne mogu više, Olga. Kao da nemam svoje mesto u svom domu“, rekla je, dok su joj oči ponovo bile pune suza.
Olga ju je pažljivo slušala i savetovala da ne donosi ishitrene odluke iz besa. Marina je objasnila da ne govori o razvodu, već o potrebi da Andrej konačno postavi granice majci.
„Izašla sam iz kuće pre neki dan i vratila se nabrzaka jer sam zaboravila novčanik. Vidim vrata od sobe oškrinuta. Kad unutra, moja svekrva lista moje porodične fotografije i cepa ih. Pocepala je slike sa mojim bivšim dečkom. Samo sam je pitala sa kojim pravom, a ona mi rekla – ups, slučajno. Pokupila sam se i izašla napolje.“
„Onda Andreju reci direktno kako se osećaš. Ne nagoveštajima“, poručila joj je Olga. „Muškarci ne razumeju polutonove.“
Marina je samo odmahnula rukom, umorna od ponavljanja istih razgovora bez rezultata.
U tom trenutku kod Andreja se pojavio njegov brat Pavel, s rancem preko ramena. Veselo ga je podsetio da je najavio dolazak na nedelju dana.
„Dođavola, totalno mi je ispalo iz glave“, priznao je Andrej, puštajući ga unutra.
Pavel je odmah primetio da je u stanu sve premešteno i začuđeno upitao: „A gde je Marina?“
„To je duga priča“, odgovorio je Andrej. „Trenutno je kod prijateljice. Imamo… male nesuglasice.“
Pavel je samo zvižnuo, iznenađen, jer ih je uvek smatrao savršenim parom.
U kuhinji su Andrej i Pavel sedeli uz pivo, a razgovor se brzo dotakao onoga što se desilo tog dana. Dok su Marina i on bili odsutni, njihova majka je premestila sav nameštaj, a Marina, vidno iznervirana, odlučila je da ode iz stana.
Andrej je priznao bratu da to nije bio prvi put da se Marina žalila na majčino neprestano uplitanje u njihov život, ali tek sada je shvatio koliko je problem ozbiljan.
Pavel ga je podsetio na vreme kada je on još bio u braku sa Svetlanom. Njihova majka, tada u ulozi „tetke Valje“, neprestano je dolazila, preuređivala im prostor, bacila Svetlaninu omiljenu vazu i menjala stvari po svom ukusu. Pavel je tada mislio da supruga preteruje, ali ubrzo se pokazalo da su ti upadi bili početak ozbiljnijih razmirica, koje su na kraju dovele i do razvoda.
Svakodnevne posete, stalna kontrola, pa čak i zamerke na mirise parfema ili začine u hrani, polako su gušile život u kući.
Andrej je, slušajući brata, počeo da shvata koliko se slična situacija odvija i u njegovom domu. Setio se da je Marina prestala da kuva svoja omiljena, začinjena jela jer je majka govorila da joj od njih bude loše.
Nedugo zatim, Marina je došla kući samo da uzme dokumenta za posao, ne očekujući da će nekoga zateći. Međutim, na vratima ju je dočekala svekrva, srdačna kao da nikada nije bilo nikakvih nesuglasica.
„Dobrodošla, Marina! Baš sam mislila da ćeš doći“, rekla je Valentina Petrovna, dok je ulazila u stan.
Marina je primetila nove promene. Nameštaj je vraćen na prethodno mesto, ali sada su na prozorima bile nove zavese – velike, sa upadljivim cvetnim dezenom, potpuno drugačije od onih koje su ona i Andrej birali zajedno.
„Valentina Petrovna, niste li pomislili da me pitate da li mi se takve zavese uopšte dopadaju?“ – pitala je Marina mirno, ali odlučno.
Svekrva je iznenadjeno podigla obrve: „Pa šta tu ima da se pita? Odlične su, kvalitetne. U bilo kojoj kući bi izgledale sjajno.“ „Nije stvar u kvalitetu“, osećala je kako joj se ponovo nakuplja frustracija. „Reč je o tome da je ovo naš stan, i mi sami odlučujemo kakve zavese želimo i gde nameštaj treba da stoji.“
Valentina Petrovna je stisnula usne: „Ponovo počinješ? Ja, između ostalog, želim ti dobro. Da sam ja u mladosti imala takvu svekrvu – koja kuva, čisti i kupuje zavese – klanjala bih joj se do poda!“
„Nisam vas molila ni da kuvate, ni da čistite, a kamoli da kupujete zavese.“ Marina se iz sve snage trudila da govori mirno. „Molila sam samo jedno – da poštujete naš lični prostor.“
„Prostor?“ rekla je svekrva, raširivši ruke. „Kakve moderne reči! U porodici ne treba da bude nikakvih granica i prostora! Porodica je jedna celina.“
„Naša sa Andrejem porodica je jedno, a vi ste drugo.“ Marina je napokon smogla snage da izgovori ono što je odavno želela. „I želim da to konačno shvatite.“
U tom trenutku u stan je ušao Andrej. Ugledavši ženu, ozario se: „Marina! Vratila si se?“
„Ne, došla sam po dokumenta“, hladno je odgovorila. „I već odlazim.“
„Ne idi, hajde da razgovaramo“, pokušao je da je uhvati za ruku, ali se ona povukla.
„Ne sada, Andrej.“
„Vidiš kakva je!“ – ubacila se Valentina Petrovna. „Ja ovde pite ispekla, nove zavese stavila, a ona ni hvala da kaže.“
Andrej se iznenada naglo okrenuo ka majci: „Mama, zašto si menjala zavese?“
Valentina Petrovna je ostala zatečena neobičnim tonom sina: „Kako zašto? Pa lepe su.“
„Ali mi te nismo molili da menjaš zavese“, rekao je čvrsto Andrej, sam se čudeći svojoj odlučnosti. „Niti da pomeraš nameštaj. A najmanje da cepaš njene fotografije koje su njena lična stvar.“
„Šta, i ti si sad protiv mene?“, u očima Valentine Petrovne zasjale su suze. „Trudim se za vas, a vi... I slučajno sam iscepala.“
„Mama, molim te“, uzdahnuo je Andrej. „Mnogo cenimo tvoju pomoć, ali ponekad moramo sami da odlučimo kako ćemo urediti svoj dom.“
Marina je iznenađeno pogledala muža. Takav ton u razgovoru sa majkom nikada ranije nije čula od njega.
Zaključila je da nije došla u pravi trenutak, kratko rekla da će razgovarati kasnije, uzela dokumenta iz kabineta i napustila prostoriju, ostavljajući Andreja nasamo sa Valentinom Petrovnom.
U tom trenutku, Pavel je provirio u sobu gde je Andrej sedeo za računarom. Veselo je saopštio da mu je stigao „tata“ – misleći na Marininog oca, Nikolaja Ivanoviča.
Andrej je odmah ustao. Sa tastom je uvek imao dobre odnose, ali njegov iznenadni dolazak mogao je značiti samo jedno – situacija je ozbiljnija nego što je pretpostavljao.
„Dobrodošao, Andrej!“, rekao je Nikolaj Ivanovič, visok, sed muškarac sa vojničkom držom, sedeći u dnevnoj sobi. „Došao sam na Marin poziv, jer je bila uznemirena. Ne dolazim da se svađamo, već da pomognem da razjasnimo stvari.“
Pozvao je Andreja da prošetaju dvorišnom stazom i ispričao mu kako je i sam prošao sličnu situaciju u braku, kada je njegova majka stalno ulazila u njihov život i kontrolisala svaki detalj. Tek kada mu je supruga Lida postavila ultimatum, shvatio je da mora postaviti granice.
„Našli smo odvojen stan za moju majku“, objasnio je. „Isprva je izazvalo ljutnju, ali se kasnije pokazalo kao najbolje rešenje – i za nju i za naš brak.“
Na klupi pored dečjeg igrališta, Nikolaj je tiho rekao: „Marina te voli, Andreje, ali mora da oseti da je vaš dom vaša zajednička tvrđava, a ne teritorija kojom upravlja tvoja majka. Ponekad moraš birati između toga da ne povrediš majku i da sačuvaš brak. Ti si sada muškarac i sam odlučuješ kako ćeš graditi svoju porodicu.“
Uprkos napetoj atmosferi, Marina nije želela da ignoriše Andrejev rođendan. Tradicionalno mu je pripremala poseban ručak, i ove godine to nije trebalo da bude izuzetak.
Uz Olginu pomoć, sekla je povrće za salatu. Na njeno pitanje da li je sigurna da želi da priredi slavlje u ovim okolnostima, Marina je samo slegnula ramenima.
Znala je da će i Andrejeva majka biti prisutna, ali je računala da će, u prisustvu njenog oca, Pavla i Olge, možda bar tog dana sve proći bez drame.
Nevidljive granice konačno su postale vidljive svima. I to ih nije razdvojilo, već im je pomoglo da pronađu put ka harmoničnim odnosima, gde svako ima pravo na sopstveni prostor i poštovanje svojih želja.
Marina je pogledala muža i nasmešila se. Znala je da ih očekuje još mnogo izazova i nesporazuma, ali sada su bili spremni da ih rešavaju zajedno, kao prava porodica. Pročitajte i kako su počele trzavice između Dženifer Lopez i Bena Afleka koje su se završile razvodom.
BONUS VIDEO: