Vodeći se narodnom izrekom da su deca ogledalo roditelja, ubrzo po dolasku u dom porodice Petrović u Bijeljinu krajem 2013. godine, uverili smo se da su sveštenik Zoran Petrović (38) i njegova supruga Sanja (37) mogli da budu posmatrači intervjua za „Lisu“. Jer, umesto reči, svim onim mudrim, kvalitetnim i korisnim stvarima koje tokom vaspitavanja prenose na svoje naslednike, njihovih sedmoro dece su plenili, a o talentu za muziku i sport da ne govorimo.
Irina (15) se spremala za čas ikonopisa, Hristina (14) je vežbala klavir, Vladimir (12), Nikolaj (10) i Damjan (7) gledali su crtaće na televiziji dok su najmlađi Maksim (5) i Vasilije (2) trčali tamo-vamo želeći da proprate sve događaje u kući.
Ipak, kako dolikuje, a inspirisani rečima oca Zorana da su za suprugu i njega najbolji odmor – mir, snaga i radost porodice, uz kafu i posne bajadere počeli smo razgovor o životu ove višečlane porodice, za mnoge zbog sedmoro dece neobične, a za njih sasvim uobičajene, koja je nastala ličnim izborom supružnika.
– Interesovanje medija za višečlane porodice potvrđuje da je porodica danas zaista ugrožena. Ali, dobro je da se to snimi jer će ova priča neke ljude možda pokrenuti. Supruga i ja nismo razmišljali o tome da će naša porodica nekome služiti za primer, samo smo gledali da bude velika, da u njoj vlada posvećenost i da se kroz razgovor, druženje i rad vide rezultati. Sve je to u crkvi, u molitvi, odnosno u volji Božjoj, koju istražujemo – priča Zoran i kaže da je majka ta koja služi deci, koja svojim nastupom ispituje njihove potrebe i pokreće ih na razmišljanje.
– Oduševim se kad vidim da deca osete kako majka nešto čini za njih, i kad ih to smekša kako postaju srdačna, kad žele da joj pomognu, da je oponašaju na svoj autentičan način. Majka daje pečat mnogim stvarima u jednoj porodici. Imao sam tu sreću da moja supruga ima taj dar, sluh prema deci, i da je u svemu tačna – kaže Zoran.
– Kad su, hvala Bogu, svi zdravi – tada mi sve ide od ruke, sve mi se mili da radim. Četvrta sam godina Pedagoškog fakulteta u Bijeljini, sve ispite dajem u roku, a učim uveče, kad oni zaspu – priča Sanja i priseća se perioda kada je rodila prvu ćerku. Sanji je, inače, pre dve godine, na Vaskrs, po blagoslovu episkopa Vasilija, odlukom Sinoda Srpske pravoslavne crkve prvi put u istoriji je jednoj popadiji (Sanji) dodeljen Orden Svetog Save trećeg stepena. Njena majka je rodila šestoro dece, pa joj je život u takvoj porodici bio motivacija da i njena bude slična. Uz to, kaže da joj je sedam oduvek bio srećan broj!
Na sledećoj strani pročitaje više o tome kako su se supružnici Petrović upoznali...
– Toplina i povezanost moje braće i sestre bliznakinje i danas postoji, a ja sam odavno želela da i svojoj deci omogućim ljubav i pažnju koju osim braće i sestara niko ne može dati. Sedamnaestoro dece u familiji danas su kao jedna porodica.
– Moje trudnoće i porođaji su bili takvi da bih, čini mi se, na svakih mesec dana mogla da rodim bebu. Dva sata posle porođaja bila sam na nogama. Malo teži period je kad beba dođe u kuću pa treba da se uklopi sa svima nama (smeh). Deca su nam sve u životu. – Sanja je, inače, vrsna sportistkinja, deset godina se bavila karateom i ima crni pojas, prvi dan. Vladimir, Nikolaj i Damjan treniraju fudbal u Radniku, a devojčice pored gimnazije pohađaju i muzičku školu. Svi su članovi Crkvenog hora Srbadija.
Petrovići su se upoznali u Sanjinom rodnom mestu Dvorovi, a venčali se 1997. godine – njoj je bilo 19,5 a njemu 21 godina. Do 2003. godine živeli su u Lužanima kod Dervente, zatim pri crkvi u Popovima, a od prošle godine u parohijskom domu Crkve Svetog Đorđa u Bijeljini.
– U životu nema glume, onako kako mislite za sebe, tako mislite i za druge. Ne smatramo da naša deca moraju da budu izvrsni pijanisti, violinisti ili sportisti, iako su talentovani za to. Volimo sa njima da provodimo slobodno vreme. Deca danas lako mogu da skrenu sa dobrog puta, a velika iskušenja su posebno na svešteničkoj deci. Prenosimo im ono najbitnije u životu – da budu dobri, časni ljudi i da nikog nikada ne povrede i ne uvrede i da uvek pomognu drugima – priča Sanja dok se deca pripremaju za molitvu i ručak. Mališani se raduju predstojećem najradosnijem hrišćanskom prazniku Božiću koji u njihovoj porodici ima i dodatnu simboliku jer su tada rođeni njihov otac Zoran i sestra Hristina.
Na sledećoj strani, pročitajte i specijalnu božićnu poruku za čitaoce Lise...
– Rođenje deteta donosi živo vrelo radosti i potpunu obnovu za celu porodicu. Čoveka snalazi radost koja prevazilazi sve prethodne. To što se dogodi rađanjem u jednome domu, to se dogodilo sa celim svetom kada se rodio Spasitelj sveta Gospod Isus Hristos. Sve molitve i običaji vezani za Božić zrače radošću, nadom i životom. Ponovo nam se pruža prilika da otkrijemo u sebi snagu Božića i radost rađanja Života. U tome ćemo uspeti ako sa svojom porodicom u korak krenemo sa istočnim mudracima...
Zvezda vitlejemska ih je vodila i dovela pred jasle u kojima se rodio Spasitelj sveta. Ako se sa mudracima i mi mudro Hristu poklonimo i uz njihove darove svoj dar prinesemo, ako sa anđelima i pastirima zapevamo i u Vitlejemsku pećinu krotko uđemo, onda će svako od nas na naloženoj vatri zgrejati svoju prozeblu dušu i osetiće punoću mira, radosti i dobre volje. To zrače i o tome živo govore anđelska lica dece dok se igraju u slami i dok pijuču.
Upoznajte porodicu Petrović i kroz našu galeriju slika.
Tekst: Nenad Blagojević
