Miloš Filipović iz Sombora saznao je da ga je supruga Jovanka prijavila na naš konkurs tek kad nam je uz pomoć unuka poslala pismo. Njena emotivna priča najbolje će opisati njihov brak i Miloša kao jednog od Lisina četiri najbolja ...
Četrnaestočlanom žiriju “Lisine” redakcije nije bilo lako, ali vođeni pismima njihovih supruga, odabrali smo pobednike – muževe koji uvek glasaju za romantiku, posvećenost porodici i višegodišnje poverenje.
„Kažu da je ljubav tiranin koji nikog ne štedi, da je prvi uzdah ljubavi poslednji uzdah mudrosti. Kad ljubav otvori srcu put, razum napušta glavu, osećanja vladaju telom i čovek živi uzdajući se u ono drugo biće koje je od tada predmet njegovih misli, snova i postojanja. Ali, vreme zaljubljenosti, kažu, brzo prođe, a ono što ostaje je ljubav. Platonska, afroditska, neizmerna. Ispričaću vam priču o ljubavi koja traje već pola stoleća, koja krasi svaki moj sunčan, kišovit ili snežni dan, koja je stvorila nove naraštaje i generacije koje danas uživaju u ovome što vam mislim napisati.
Bilo je to davne 1963. godine. Sedamnaestogodišnja devojčica u haljini boje limete šetala se korzom sa prijateljicama, polako išla na igranku, kada ga je prvi put videla. Mlad, visok osamnaestogodišnji momak zadivio me je svojom pojavom. Od tog divnog februarskog dana moje misli su putovale ka tom crnom učeniku Medicinske škole iz Rastine."
Na sledećoj strani pročitajte kako je počela Miloševa i Jovankina ljubav.
