- Poruke poznatih duhovnika donose mudrost i smirenje savremenim ljudima.
- Starac Pajsije, čuveni Grk, zamonašio se na Svetoj Gori i stekao veliki ugled pružajući duhovnu utehu.
Sveti Pajsije Svetogorac govorio je da najveća pobeda nije u spoljnim delima, već u zadobijanju smirenja i ljubavi – otkrivamo njegove pouke za svakodnevni život.
Svi ljudi vode borbe – sa okolnostima, neprijateljima, iskušenjima života. Ali najteža od svih nije ona spoljašnja, već ona koja se vodi u dubini duše. Tu, gde se prepliću pomisli, želje, strasti i vrline, odigrava se rat koji odlučuje o večnom spasenju.
Sveti Pajsije, jedan od najpoznatijih duhovnika 20. veka, govorio je da je najveći zadatak svakog čoveka da nadvlada samoga sebe:
Svaki čovek ima nasledne osobine, i dobre i rđave. Najveća borba je da zadobijemo smirenje i ljubav.
Opasnost gordosti
Starac je upozoravao da čak i kada se bavimo podvigom, u srcu može da se sakrije gordost. Tada dolaze pomisli nevere i hulne misli, a čovek gubi blagodat.
Od gordosti pomračuje se um, počinje nevera i čovek se lišava Blagodati Božije.
On je takvu duhovnu zabludu slikovito opisivao primerom prženog jajeta koje postaje neupotrebljivo ako padne i najmanja nečistota na njega. Tako i vrline, ako se ukaljaju gordošću, postaju beskorisne.
Duša kao njiva – šta sejemo, to i žanjemo
Sveti Pajsije je govorio da je duša svakog čoveka poput njive. Neke duše dobiju od Bga plodno polje, ali ga ostave neobrađeno i ono zaraste u draču i trnje. Druge, pak, dobiju polje puno trnja, ali ga mukotrpnim radom očiste i pretvore u plodnu njivu.
Šta nam vredi ako nam je Bog dao dobro polje, a mi ga ostavimo i ono se pretvori u šikaru? Ako može da rodi šećerna trska, a mi ostanemo zadovoljni običnim trskom, šta da nam učini Bog? Drugim rečima, nije presudno šta smo nasledili, već kako se trudimo da to preobrazimo.
Molitva kao oružje protiv iskušenja
Zapostavljanje molitve, govorio je starac, znači otvaranje vrata neprijatelju. On tada zauzima duhovne visine u našem srcu i napada nas i preko tela i preko pomisli. Zato Pajsije savetuje da, ma koliko bili umorni, nikada ne preskočimo makar kratku molitvu uveče: pola Povečerja ili barem „Oče naš“.
Kao u ratu, ako se nađeš noću na uzvišenju sam, opkoljen neprijateljima, ispališ koji metak da se neprijatelji uplaše i da ne izvrše juriš – tako i mi da ispalimo koji „metak“ molitvom, da se đavo uplaši i da pobegne.
Veliki junaci pred Bogom
Starac je često naglašavao da nasledne mane nisu prepreka za duhovni napredak. Naprotiv, Bog se posebno ganjuje kada vidi dušu koja, uprkos slabostima, čini makar i mali trud sa velikom požrtvovnošću.
Bog se mnogo ganjuje i mnogo pomaže duši koja ima rđave nasledne osobine, a junački se trudi u nebeskom letu sa svojim zakržljalim krilom – tom rđavom naslednošću. Takvi ljudi za Boga su veliki junaci. Zato ono što najviše dotiče Boga nije spoljašnji uspeh, već trud koji ulažemo da preobražavamo „starog čoveka“ u sebi.
Pravi putnici nisu astronauti, već „rajski-putnici“
Pajsije je govorio da se ne treba diviti onima koji putuju do Meseca, već onima koji napuštaju svetovnu raskoš i trude se da žive po Bogu.
Ne divi se astronautima što odoše na Mesec, nego onima koji beže od svetovnoga života i svojim požrtvovanim podvigom prilaze Bogu i postaju rajski putnici!
Put ka pobedi – kako da pobedimo sami sebe
Najveća pobeda nije nad svetom, niti nad drugim ljudima, već nad sobom. Kada se čovek okrene unutra, počne da čisti svoju dušu od trnja strasti i na njihovo mesto sadi vrline, tada postaje istinska ikona Božija. Borba za smirenje i ljubav traje čitav život, ali ko istraje u njoj – taj izlazi kao večni pobednik. Pročitajte i šta se izgovara svaki put kad palite kandilo.
BONUS VIDEO:
Tekst: Religija.rs / Lepa&Srećna / Jasmina Glišić