Pravilo da se svaki pravi pirotski ćilim izrađuje ručno, a da najvažniju ulogu igraju prsti i ćilimarkino oko lako je uočljivo na svakom originalnom komadu ovog čistog narodnog proizvoda.

Tkanje ćilima obavlja se tehnikom klečanja na vertikalnom razboju, koji se gotovo nije promenio od svog nastanka, a fina tanko upredena vuna odličnog kvaliteta utiče i na gustinu tkanja i finoću zrna. Uvek se izrađuje iz jednog dela, ima dva identična lica i nema naličja.

Sve ove vekovima stare tajne tkanja grupa vrednih žena iz Pirota i okoline otkrila je na obuci u Udruženju za negovanje i očuvanje starih i umetničkih zanata Grlica, koje je i dobilo ime po jednom motivu na ćilimu, nakon koje su osnovale Zanatsku zadrugu Damsko srce i počele da stvaraju i svoje proizvode i plasiraju ih na tržište.

- Izrađujemo ćilime ali i suvenire kada na grnčariji, na staklu ili drvetu oslikavamo šare. Od vune i prirodnih materijala izrađujemo šalove, torbice i druge predmete - priča nam predsednica udruženja Slavica Ćirić (50) i dodaje da je desetak žena u „stalnoj postavci”, ali i da se taj broj povećava kada ima više posla.

- Naručilac može da poželi dimenzije ćilima, da odabere boju i šare (svaka šara ima svoje značenje i zrači pozitivnom energijom), da nam kaže da li je ćilim namenio ženi ili muškarcu, ili mu je potreban za posao. Ljudi misle da imamo zalihe ćilima, a mi u stvari sve radimo tek kada primimo porudžbinu - pojašnjava nam.

- Ovaj zanat je veoma star, a izrada ćilima izuzetno temeljna i spora. Tkalja sa desetak godina radnog iskustva dnevno za osam sati može da istka svega 80 kvadratnih centimetara ćilima - ističe naša sagovornica i objašnjava da originalni pirotski ćilim, za razliku od kopija, uvek ima šare - jednu do druge, a nikako „prazan prostor” između njih.

Iako im to nije osnovno zanimanje, tkanje i izrada ćilima za većinu članica "Grlice" bili su lepa prilika da dobiju posao i redovnu platu. Zadruga posluje profitabilno, a doprinosi i porezi uplaćuju se na vreme.

- Maja je diplomirana pravnica, Danijela ima diplomu više ekonomske, Jasmina je vaspitačica, Biljana prerađivačica mleka, a ja sam profesorka informatike. I, evo, sada se bavimo drugim poslom - pokazuje nam Slavica ponosno redom svoje koleginice koje su tih dana prisustvovali izložbi "Dugovečni lepotan - ćilimarkin san" u galeriji "Čedomir Krstić" u Pirotu koju su tradicionalno organizovale povodom Osmog marta. Tema su ćilimi stariji od sto godina, sa retkim šarama i prirodnim bojama, od kojih je većinu izložio kolekcionar Vladimir Stanimirović iz Niša.

Tekst: Nenad Blagojević