Biljana Kristić je odlučila da napiše knjigu Između svetlosti i tame, zato što je želela da ljudi upoznaju ne samo nju - nego i sve one koji su slepi. Opisala je kako žive oni koji ne vide, šta ih interesuje, o čemu razmišljaju, kako vide svet sa petnaest godina... Ovo je bio i povod da upoznamo ovu mladu devojku.
- Sestra mi kaže da je to što vidim crna boja, ali ja ne shvatam. Objašnjava mi da je to isto kao kad ona zatvori oči. Ali kada ih ona zatvori sigurno vidi slike, opet vidi nešto, a ja ne. Ja ne znam boje. Ni reč „crno” ja ne znam šta znači. Otvarala ili zatvarala oči sve mi je isto. I kad otvorim prozore, opet mi je sve isto - počinje svoju knjigu Lisina sagovornica.
Bilja je rođena u šestom mesecu trudnoće i morala je da bude u inkubatoru. Nažalost, zbog velike količine kiseonika je oslepela. Ipak, da nije bilo kiseonika ne bi preživela... Na izlasku iz bolnice, lekari su Biljinim roditeljima saopšili da je beba slepa.
Njeni roditelji se nisu predavali, probali su sve zašta su mislili da joj može pomoći. Operacija u Rusiji, stimulacija u Novom Sadu, razne alternativne metode... ali ništa.
- Roditelji su me upisali u Školu za slepu i slabovidu decu u Zemunu, da bih mogla da se školujem. Veoma sam im zahvalna, oni su moja najveća podrška, iako znam da im nije nimalo lako. Moja mama je moj oslonac i moje najdraže biće - sa nežnošću u glasu kaže Biljana.
Biljana ima dve mlađe sestre, Željanu i Anđelu, koje neizmerno voli ali sa kojima se ponekad i posvađa. To je neizostavna faza u odrastanju svakog deteta. Isto kao što je neizostavna faza i zaljubljivanje, ljubav. Bilja ima dečka i zbog toga je neizmerno srećna. Kaže da ne može da nađe reči kojima bi mogla da nam opiše kako se oseća kada je s njim.
Ima Bilja puno planova i sigurna je da će ih ostvariti. Posle završene srednje Pravno-birotehničke škole, koju trenutno pohađa, namerava da upiše Fakultet političkih nauka, smer novinarstvo.
-Od svoje sedme godine želim da budem voditeljka. Slušala sam razne emisije na TV-u, divila se voditeljima i zamišljala sebe u toj ulozi. A onda su se pojavili ljudi koji su odlučili da mi pomognu da snimim dokumetarni film Moja plava zvezda u kojem sam ja ispričala svoju priču o tome kako želim da postanem voditeljka - objašnjava nam Biljana.
-Imam ja puno sreće, posle toga su mi pomogli i divni ljudi iz nevladine organizacije Pomoć porodici, pa je moja knjiga Između svetlosti i tame izašla iz štampe u okviru projekta Podrška deci sa smetnjama u razvoju - Pokrenimo se koji finansira Ambasada Finske u Beogradu - kaže naša sagovornica.
- Nekada ti ne trebaju oči da shvatiš kakvi su ljudi, jer izgled zna da prevari - poručuje i završava svoju priču Bilja.
Kako nam je rekla predsednica prim. dr sci. med. Ljiljana Abramović Savić, udruženje Pomoć porodici je jedna od najstarijih nevladinih humanitarnih organizacija u Srbiji, a njen cilj je promocija zdravlja u porodici i društvu, kroz medicinske i psiho-socijalne programe.
Za osamnaest godina postojanja realizovali su mnoge projekte koji su uvek bili vezani za trenutne društvene potrebe, a posebno za medicinsku i humanitarnu pomoć. Danas Udruženje i dalje odgovara na potrebe porodica u riziku, kroz projekte koji se tiču unapređenja zdravih stilova života, društvene inkluzije, kroz pomoć porodicama u riziku i kroz zdravstveno, defektološko i porodično savetovalište, uz pomoć mnogih inistitucija.
- Posebno smo zahvalni Ambasadi Finske u Beogradu, koja uvek ima razumevanje za potrebe naše dece - kaže dr Abramović Savić.
O aktivnostima i akcijama ovog Udruženja više možete videti na sajtu www.pomocporodici.org.rs.
Vesna Stanimirović
