Ma koliko da sam htela, tada nisam smela. I kajem se. Kajem se kao slepi starac koji nije imao šansu da progleda očima srca. Gde su bile tvoje ruke da me uhvate dok sam padala u sopstveni bezdan koji sam noćima kopala? I gde su bile te oči dok sam šetala mesečevim kraterima? Neki drugi svet i nije tako daleko kad srce uči da ponovo počne da kuca. Nije mi teško da te volim, ti si tako laka meta.

Žrtvovaću sebe za tvoje ideale.

Sva strepim kad pričamo o tvojim nadama i željama, ali ne vidiš koliko su mi oči pune suza. Ta mala staklena suza može da kane iz ugla oka tačno onog trenutka kad okreneš glavu od mene. Zar ne čuješ šta govorim? Nije mi teško da te volim, žrtvovaću sebe za tvoje ideale. Nemoj omalovažavati ovu snagu kojom se branim. Nisam tako mala koliko mogu da budem u tvojim očima. Ali, potrebno mi je tvoje rame kad legnem, da lakše zaspim sa svojim mislima.

Pusti me da sama shvatim šta sam uradila. Tako je najbolje za tebe. Skloniću se korak u stranu, naučila sam na greškama iz prošlosti. I ne odlazi sad kad mi je potrebna kritika, kad mi je potreban prekor i malo tvog tihog gunđanja. Ko bi me drugi video tako ranjivu, jedino ti to zaslužuješ. Nije mi teško da te volim, život crpim iz naših dodira. Niko bolje od tebe ne poznaje moju tugu. Kad me ugledaš pognute glave i ne čuješ ni reč, znaš koliko patnje podnosim. Udaraju šamare trenuci iz prošlosti.

U glasu ću ti prepoznati laž.

Dozvoli mi da poslednji put samu sebe izmorim dok se sigur­nim hodom udaljavam od sadašnjeg trena. Neću više nikad po starom, samo mi je potrebno da se uverim da sam u pravu. Ti znaš koliko volim da budem tvrdoglava, argumenti nisu ništavni. Što se svađamo kad se uvek završi isto?

Nije mi nikada bilo teško da te volim, zaokupio si me svojim plaštom magije i tajanstvenosti. Ne odustajem dok ne počnem da gubim delove sebe po putu kojim sam sama odabrala da krenem. I nemoj da me sažaljevaš zbog toga, znaš da ću ti u glasu prepoznati laž. Ne možeš da budeš drugačiji preda mnom, prodrla sam u tvoju dušu kad si najmanje očekivao. Još nisi naučio da budeš oprezan, a zaboravio si kad sam bila korak ispred tebe. Nećeš ti nikad shvatiti kako razmišljam, ali to ti nikad i nije bilo bitno, zar ne? Nije mi teško da te volim, ti si me naučio koje su boje duge i koliko krugova ima pakao.

Skloni mi se s puta, da poletim.

Spretno sam se spoticala o sopstvene teške cipele, a ti si bio pločnik o koji sam udarala. I vidiš, sad više nema ožiljaka od pada, sve zaraste kad srce preboli. A toliko si se smejao mom hodu ne znajući da mogu i da poletim. Pobedila sam te na tvoj način, tek sada to shvataš. Pa kako onda misliš da možeš da upotrebiš trikove iz rukava kad sam te prozrela i pre nego što si očekivao.

Dva kalendara i misliš dosta je, ali meni su vekovi malo kad odlučim daleko da skočim. Skloni se da mi ne stojiš na putu, ja vidim blizu svoj cilj. Ma, ne mogu ponovo da ti objašnjavam šta su moji planovi za sutra, strpljenje se uči u neizvesnosti. Kuda toliko žuriš, neće se sunce sutra ugasiti?

Nikad mi neće biti teško da te volim, u tebi sam prepoznala novu sebe. I sviđa mi se to što vidim. Pa čemu onda da se otimam, lakše je plivati nizvodno. Da, moje milo, ja sam tamo i gde nema nikog, uvek ćeš me naći. Ja sam tvoje danas, tvoje juče i svako tvoje sutra.

Cica