I pored mekšeg pristupa pandemiji korona virusa, život u Švedskoj nije ono što je bio pre samo mesec dana, a procene su da ćemo se vratiti na staro tek polovinom 2022. godine, priča za Kurir Aleksandar Vidaković, naučnik i šef laboratorije na Katedri za menadžment i ishranu životinja na univerzitetu SLU u Upsali, četvrtom po veličini gradu u Švedskoj.

Švedska je svakodnevni predmet analiza širom sveta jer nije uvela stroge mere i karantin, nije zatvorila osnovne škole, kafiće, restorane...

Ima više od 1.500 umrlih, što je daleko više nego u ostalim zemljama Skandinavije, ali ni blizu Italije, Španije, Velike Britanije. Zaraženih je oko 15.000.

- Ipak, pogrešna je slika da u Švedskoj nema restrikcija i da se ovde vodi potpuno normalan život.

Da bi se pravilno razumeo tzv. švedski model borbe s koronom, bitno je imati na umu da je svest o socijalno odgovornom ponašanju duboko ukorenjena u švedskom društvu, da se tome deca uče još u vrtićima.

Reč preporuka nekome ko je odrastao u Švedskoj i onome ko je odrastao u Srbiji ili Španiji ima drugačije značenje.

Preporuka se ovde uglavnom svi pridržavaju, a mere se pooštravaju čim se primeti da preporuke nisu dovoljne, pa se uvode i kazne, kao što je bio slučaj kada je primećeno da rastojanje među stolovima u baštama restorana nije kako je preporučeno - kaže Aleksandar i dodaje da su Šveđani izuzetno disciplinovan narod, da nisu skloni panici i da imaju dugu tradiciju verovanja u izabranu vlast i njene odluke.

Zatvorene su srednje škole i univerziteti, nastava je preko interneta.

Zabranjeni su javni događaji, ulaz u domove za stare, na ulicama je daleko manje ljudi nego inače, vozovi i gradski autobusi su poluprazni...

Ljudi izlaze, ali drže odstojanje. Mnogi parovi se venčavaju, a prijatelji i rodbina to prate preko video-linka.

Mise u crkvama se prenose putem video-linka ili lokalnih TV stanica.

- U Švedskoj nije ograničeno kretanje, niti je zabranjeno putovanje, ali vlasti preporučuju da se putuje isključivo u iznimnim situacijama. To svi poštuju, te smo i mi odmah otkazali sva planirana putovanja.

Za Uskrs većina Šveđana odlazi na skijanje ili u inostranstvo, pa je rad planinskih centara zabranjen neposredno pre praznika.

Zanimljivo je da su neki naši poznanici odlučili da za praznike ne odu čak ni na selo, u svoje porodične kuće, kako ne bi ugrozili seosko stanovništvo ili doveli komšije u nezavidnu situaciju - priča Aleksandar.

On uglavnom radi od kuće, a supruga, koja je profesorka engleskog, svakodnevno ide na posao jer osnovne škole nisu zatvorene, što omogućuje roditeljima male dece da rade.

- Najveća promena desila se u našem društvenom životu. Vikende smo obično provodili s prijateljima, odmore na putovanjima i posetama porodici u Republici Srpskoj i Srbiji.

Ne možemo da se sretnemo sa svojim najbližima i strahujemo za njih. A prijatelje ne viđamo već mesec i po, ne idemo više u restorane, komuniciramo preko internet platformi - veli Aleksandar, koji je iz Bijeljine.

Neobičan pristup Švedske borbi protiv korone počinje da daje rezultate, tvrdi glavni epidemiolog i strateg Znders Tegnel. On navodi da poslednji podaci o stopi obolevanja i smrtnosti govore da situacija počinje da se stabilizuje i da su u periodu zaravnjenja krivulje.
Praznik

Vaskrs smo dočekali kao i obično, kod kuće, neizostavna su farbana jaja, a supruga je ispekla i prazničnu pogaču. Posle podne smo otišli u dužu šetnju i piknik nedaleko od Upsale, da potrošimo praznične kalorije. Švedska je zemlja šuma i jezera, pa čim napustite grad, vrlo brzo ste u šumi pokraj neke vode - priča Aleksandar.

Tekst: Jelena S. Spasić

Izvor: Kurir.rs