KINESKI KARANTIN IMA STROGA PRAVILA PROTIV KORONA VIRUSA: Srpkinja iz Pekinga opisuje kompletan život u izolaciji

Mnogi se pitaju šta je karantin a šta izolacija.

Od početka epidemije, a naročito nakon početka pandemije virusa COVID-19, ova granica se potpuno zamaglila.

Možete biti nosilac virusa čak i ako niste zaraženi. Na primer, ako dodirujete zaraženu površinu pa onda dođete kući i rukama dodirnete neki predmet koji će vaš član porodice dodirnuti rukama. Virus se na koži a i na drugim predmetima zadržava dosta dugo.

Da li će virus proći kroz kožu? Ne, neće ako nemate povrede na rukama. Ali ako vaše dete dotakne vašu ruku punu virusa pa zatim nastavi da gricka nokte, sigurno će uneti virus u organizam.

Čekajte, svi kažu da deca ne oboljevaju od korona virusa? Da, u principu ne oboljevaju. To znači da nemaju nikakve teške simptome bolesti. Ali to ne znači da ne mogu i prenositi virus, baš kao što i vi možete biti bez simptoma a ipak prenositi virus.

Takođe, slika može biti i mnogo ozbiljnija ako dete nije potpuno zdravo!

Upravo u tome i jeste problem sa pitanjem - izolacija ili karantin. Ako ste bolesni, treba da budete u izolaciji, ako ste zdravi, treba da budete u karantinu. Sa korona virusom to je sad samo jezička "igra" i nemojte obraćati pažnju na to da li ćete u nekoj izjavi u medijima čuti jedan ili drugi izraz, jer svakako treba da izbegavate sve kontakte u kojima biste vi mogli preneti drugima virus (ako ga nosite na sebi ili u sebi).

Drugo pitanje se tiče važne razlike - kućni karantin ili organizovani državni karantin čije je otvaranje najavila premijerka Ana Brnabić 18. marta 2020. godine.

Ni jedno ni drugo nije lako, ali treba da sačuva vaš život, živote vaših voljenih i živote svih drugih koji s vama mogu doći u kontakt.

Zato se pripremite na duži kućni karantin, a tekst koji sledi će vam u tome pomoći.

Jovana Radović živi u Pekingu i od 26. januara 2020. godine je u kućnom karantinu. Prenosimo njen tekst koji je objavila Fejsbuku sa veoma važnom porukom za naše građane.

Moja porodica je u karantin zvanično ušla 24. januara 2020. godine, dan pre nego je bio doček "kineske" lunarne nove godine iako smo već unazad nedelju i više dana nosili maske konstantno jer smo imali informacije da je virus zabeležen u Pekingu.

Za sam virus smo čuli početkom januara.

Regularno je trebalo da imamo sedam vezanih dana slobodno, ali nam je saopšteno da se praznični odmor produžava za dve nedelje, pa onda za još dve i tako, i dalje smo na istom, u karantinu zbog epidemije novog virusa Covid19.

Kada je proglašen karantin rečeno nam je da ne napuštamo svoje stanove bez preke potrebe, da možemo otići do prodavnice, ali da se trudimo da što manje izlazimo.

Ukinut je međugradski saobraćaj u Pekingu, provincija Hubei čiji je glavni grad Wuhan je stavljena u kompletni lockdown.

Dosta ljudi je pre samog praznika otputovalo širom Kine za praznik i vidno je bilo manje ljudi u gradu, ali odlukom o karantinu i vestima koje su svakodnevno pristizale i ono građana što je ostalo u Pekingu kao da nije bilo tu jer je grad postao tih.

E, sad da biste razumeli, Peking nikada nije tih, uvek se nešto dešava, na ulici uvek ima ljudi, kola prolaze, restorani rade.

Ovoga puta imali smo situaciju da je prvi put u ko zna koliko pao sneg od 30cm, padao je preko 12h i bio je apsolutno netaknut na ulici i trotoarima, eto toliko je bilo tiho u gradu.

Karantin kao karantin, kada vam sa svih strana govore ne izlazi napolje, ne idi nigde, a i vi podsvesno znate da ne treba da izlazite jer vas je strah i taj neko ko je rekao da se ne izlazi zna bolje, ne donose se te odluke tako lako, to se prihvata tako kako je. Tako smo i mi.

Nije da smo imali neke planove, planirali smo da budemo u Pekingu, možda da malo prošetamo, odemo na klizanje i tako.

Naravno, sve je otpalo jer je sve zatvoreno.

Brojke su onda dan za danom krenule da skaču što u Vuhanu i celoj provinciji Hubei što u Pekingu i širom Kine.

PageBreak

Informacije o putnicima koji su bili na određenim letovima ili u vozovima i pozivi da se jave bolnicama zbog testiranja jer je pronađen slučaj odatle su počele da se javljaju svakodnevno. Preventivne mere, uputstva.

Uputstva za ponašanje od strane centra za kontrolu bolesti, uputstvo za odlazak u bolnicu ukoliko osetite neki simptom korak po korak, spisak "fever" klinika i spisak klinika koji se bave lečenjem zaraženih… a raspoloženje se šeta od "sve je okej do pomrećemo svi" ili "okej smo do kako ja da znam da nisam prošla pored nekog ko je zaražen iako sam bila zaštićena sve vreme i sklanjala sam se od gužve danima pre početka"...

Par nedelja kasnije krenula je registracija u našem naselju (compound-u). Naše naselje ima jedno 30-50 stambenih zgrada ograđenih betonskom ogradom sa osam ulaznih kapija za automobile i pešake, zgrade su okružene zelenim površinama, u našem naselju imamo vrtić, osnovnu školu i middle odnosno školu za više razrede po srpskom sistemu.

Dakle prvo smo preko QR koda koji nam je putem obaveštenja bio okačen u ulazu zgrade morali da se registrujemo i popunimo formular sa podacima da li smo napuštali Peking, ako jesmo gde smo bili, kad smo se vratili kao i da navedemo članove domaćinstva.

Nakon toga bilo je potrebno fizički otići do kancelarije mesne zajednice sa pasošima i prijavama iz policije i registrovati se lično da bi se dobile registracione kartice.

Od osam kapija pet je zatvoreno, ostavljene su tri kapije za funkcionisanje sa punktovima za proveru građana. Punktovi za proveru građana sadrže zaposlene i volontere iz mesne zajednice koji vas legitimišu (registracione kartice)i mere temperaturu. Bez registracione kartice ne možete da izađete iz naselja niti da uđete, a temperatura se meri svuda.

Kako su kapije zatvorene tako je ulaz u naselje zabranjen svima sem ljudima koji tu žive. Kuririma koji donose pakete i porudžbine iz restorana i prodavnica kao i bilo kome drugom ko tu nema mesto prebivališta.

Od prodavnica ništa sem supermarketa, piljara i apoteka nije radilo (sada se lagano vraćaju, ali sporo).

Dakle, rutina je sledeća, izlazi se svaki drugi dan, nekad i treći, desilo se da sedam dana nismo nigde izašli. Kada se izađe oprema se prema mom uputstvu o higijeni i dezinfekciji, tim redosledom.

Ulaz, zgrada i lift se čiste i dezinfikuju svakog dana i to se beleži na ulazu u zgradu i u samom liftu. U liftu je postavljena kanta za smeće kao i kutija sa maramicama papirnatim da se tasteri ne bi dodirivali prstima. Odlazi se do prodavnice gde se uzima hrana, možda da se pokupi paket sa „drop off“ lokacije kod kapije i vraća se kući.

U apoteke ne sme da se uđe, na ulazu u svaku postavljen je pult.

Od početka epidemije zabranjena je prodaja lekova za snižavanje temperature i lekova za kašalj koji idu bez recepta tako da bez potvrde od lekara ništa od toga ne možete da kupite jer postoji sumnja da možda imate neki simptom virusa COVID-19 i da se lečite sami što je nedozvoljeno i kažnjivo.

Možda mi je malo u početku bilo čudno to što ne izlazimo, ali smo se navikli, posao je online, detetova škola je online, neka knjiga, serija, film, malo vežbanja u kući, kuvanje, muzika i to je to.

Ima tu dosta posla. Ono što je lepo i dobro je što se po prvi put dešava da možemo da kuvamo svakog dana nesmetano sve obroke pa ako je išta dobro doneo ovaj karantin neka to bude i raznovrsna ishrana i sveže spremljena hrana.

Napravili smo neke nove rituale, zajedničko spremanje doručka i slično i to je lepo. Meni i dalje nedostaje bazen jer plivam u kontinuitetu dugo i to je neko moje vreme, bazen je „happy place“ za mene i fizički i psihički, ali nadoknađujem drugim aktivnostima.

Za ova 54 dana bilo je svega, da budem iskrena. Od sreće i optimizma, ambicije i energije do suza i očaja, pesimizma i preispitivanja na svaku temu.

Mislim da je to normalno jer smo izmešteni iz zone komfora u kojoj smo plivali i funkcionisali u ovo stanje, ali smo se u međuvremenu snašli i našli. Naposletku proveli smo više vremena zajedno kao porodica nego ikada ranije, posvetili se detetovoj školi više nego inače, uradili zajedno neke stvari koje inače ne bismo, uspostavili ravnotežu, postali fleksibilniji jedni prema drugima.

ZAŠTITA KUĆE I UKUĆANA OD KORONA VIRUSA
- NAJBOLJI SAVETI LEPA & SREĆNA NA JEDNOM MESTU NA OVOM LINKU -

U svemu tome pomoglo mi je dosta Pekinžana sa kojima sam pričala. Znam mnogo ljudi koji od kraja januara nisu izašli iz svojih stanova, odnosno iz njihovih porodica samo jedna osoba izlazi da baci đubre i ode do prodavnice. To je bio njihov udeo u borbi protiv epidemije i činjenično stanje da nisam sama, da nismo sami, da nas ima mnogo takvih koji sedimo kući i na taj način doprinosimo je bila umirenje.

Situacija u Pekingu se sada smiruje, život se lagano vraća u grad. Lokalna transmisija ne postoji već par nedelja, mere su i dalje na snazi, ali je dozvoljeno izaći na duže i prošetati.

Tržni centri, teretane, bazeni, sportske hale, škole, vrtići i fakulteti i dalje ne rade. U nekim delovima Kine su škole počele sa radom, ali u Pekingu ne.

Pojedine kompanije su počele i počinju sa radom ukoliko ispunjavaju propise o bezbednosti radnika na radnom mestu u ovoj sitaciji. Pojačane su kontrole na aerodromima, tako da je nemoguće biti u kućnom karantinu po dolasku već je organizovan kolektivni centar za izolaciju u koji sada moraju ići svi koji doputuju u Peking sada bilo to Kinezi ili stranci.

Ukoliko se ispostavi da je neko došao zaražen, on se izmešta u bolnicu.

Ove mere su uvedene jer je uvećan broj slučajeva koji su otkriveni na aerodromu ili po dolasku, a nisu se inficirali virusom u Kini. Karantin i dalje traje, ali sada je daleko lakše nego na početku, proleće stiže i nazire se povratak normalnom životu.

U isto vreme postoji i težina jer zemlja odakle smo srlja lagano u sve ono što smo mi već prošli, a znajući kako je ovde sve organizovano i kako prolazi tim je strah, strepnja i briga sve veća.

Zato, ako ja mogu ikako svojim primerom da vam pomognem i kažem da niste sami, da milioni ljudi u svetu prolaze isto što i vi ja ću biti srećna.

Budite pametni, ovo nije ni šala, niti je glupost, niti je vanredni neplanirani odmor za zezanje.

Budite pribrani jer će biti situacija da na nervnoj bazi od količine informacija i vesti mislite da ste bolesni, da imate temperaturu, a da to nije stvarno stanje.

Budite svesni i budite tu za svoje najbliže. Time što pazite sebe pazite i druge, svoje najbliže, komšije... Sačekaće sve aktivnosti... putovanja, šetnje, kafići, sada je najbitnije smanjiti i ukinuti nepotrebno kretanje i bilo kakav kontakt.

Čuvajte se i budite dobro.