Mnogi se pitaju šta je karantin a šta izolacija.
Mnogi ne razumeju razliku koju je epidemija korona virusa iskomplikovala do maksimuma.
Naime, u karantin se šalju zdravi ljudi, da ne bi oboleli, a u izolaciji moraju boraviti bolesni, odnosno zaraženi ljudi da ne bi zarazili druge.
Od početka epidemije, a naročito nakon početka pandemije virusa COVID-19, ova granica se potpuno zamaglila.
Možete biti nosilac virusa čak i ako niste zaraženi. Na primer, ako dodirujete zaraženu površinu pa onda dođete kući i rukama dodirnete neki predmet koji će vaš član porodice dodirnuti rukama. Virus se na koži a i na drugim predmetima zadržava dosta dugo.
Da li će virus proći kroz kožu? Ne, neće ako nemate povrede na rukama. Ali ako vaše dete dotakne vašu ruku punu virusa pa zatim nastavi da gricka nokte, sigurno će uneti virus u organizam.
Čekajte, svi kažu da deca ne oboljevaju od korona virusa? Da, u principu ne oboljevaju. To znači da nemaju nikakve teške simptome bolesti. Ali to ne znači da ne mogu i prenositi virus, baš kao što i vi možete biti bez simptoma a ipak prenositi virus.
Takođe, slika može biti i mnogo ozbiljnija ako dete nije potpuno zdravo!
Upravo u tome i jeste problem sa pitanjem - izolacija ili karantin. Ako ste bolesni, treba da budete u izolaciji, ako ste zdravi, treba da budete u karantinu. Sa korona virusom to je sad samo jezička "igra" i nemojte obraćati pažnju na to da li ćete u nekoj izjavi u medijima čuti jedan ili drugi izraz, jer svakako treba da izbegavate sve kontakte u kojima biste vi mogli preneti drugima virus (ako ga nosite na sebi ili u sebi).
Drugo pitanje se tiče važne razlike - kućni karantin ili organizovani državni karantin čije je otvaranje najavila premijerka Ana Brnabić 18. marta 2020. godine.
Ni jedno ni drugo nije lako, ali treba da sačuva vaš život, živote vaših voljenih i živote svih drugih koji s vama mogu doći u kontakt.
Zato se pripremite na duži kućni karantin, a tekst koji sledi će vam u tome pomoći.
Jovana Radović živi u Pekingu i od 26. januara 2020. godine je u kućnom karantinu. Prenosimo njen tekst koji je objavila Fejsbuku sa veoma važnom porukom za naše građane.
Moja porodica je u karantin zvanično ušla 24. januara 2020. godine, dan pre nego je bio doček "kineske" lunarne nove godine iako smo već unazad nedelju i više dana nosili maske konstantno jer smo imali informacije da je virus zabeležen u Pekingu.
Za sam virus smo čuli početkom januara.
Regularno je trebalo da imamo sedam vezanih dana slobodno, ali nam je saopšteno da se praznični odmor produžava za dve nedelje, pa onda za još dve i tako, i dalje smo na istom, u karantinu zbog epidemije novog virusa Covid19.
Kada je proglašen karantin rečeno nam je da ne napuštamo svoje stanove bez preke potrebe, da možemo otići do prodavnice, ali da se trudimo da što manje izlazimo.
Ukinut je međugradski saobraćaj u Pekingu, provincija Hubei čiji je glavni grad Wuhan je stavljena u kompletni lockdown.
Dosta ljudi je pre samog praznika otputovalo širom Kine za praznik i vidno je bilo manje ljudi u gradu, ali odlukom o karantinu i vestima koje su svakodnevno pristizale i ono građana što je ostalo u Pekingu kao da nije bilo tu jer je grad postao tih.
E, sad da biste razumeli, Peking nikada nije tih, uvek se nešto dešava, na ulici uvek ima ljudi, kola prolaze, restorani rade.
Ovoga puta imali smo situaciju da je prvi put u ko zna koliko pao sneg od 30cm, padao je preko 12h i bio je apsolutno netaknut na ulici i trotoarima, eto toliko je bilo tiho u gradu.
Karantin kao karantin, kada vam sa svih strana govore ne izlazi napolje, ne idi nigde, a i vi podsvesno znate da ne treba da izlazite jer vas je strah i taj neko ko je rekao da se ne izlazi zna bolje, ne donose se te odluke tako lako, to se prihvata tako kako je. Tako smo i mi.
Nije da smo imali neke planove, planirali smo da budemo u Pekingu, možda da malo prošetamo, odemo na klizanje i tako.
Naravno, sve je otpalo jer je sve zatvoreno.
Brojke su onda dan za danom krenule da skaču što u Vuhanu i celoj provinciji Hubei što u Pekingu i širom Kine.
