Danijela Mirjanić, mlada žena koja se u podjednakoj meri zalaže za kulturu kao opštu vrednost i ljudski smisao, i žensku emancipaciju i rodnu ravnopravnost, članica je Veća grada Beograda. Po obrazovanju je diplomirani inženjer poljoprivrede, kuda ju je odvela ljubav prema prirodi i istraživanju lekovitog bilja. Radno iskustvo je stekla u struci, a potom kao član Veća za kulturu i turizam Opštine Savski venac, gde se bavila i pitanjem rodne ravnopravnosti. Neprestano se usavršavajući i radeći na sebi, pohađala je seminar u Švedskoj namenjen ženama liderima u lokalnoj zajednici.

Kao član Gradskog veća zaduženi ste za poljoprivredu – šta to podrazumeva i ima li nečeg zanimljivog za Beograđane?

Beograd nije samo gradske jezgro, to je drugi poljoprivredni region u Srbiji. Poljoprivreda je važan segment ukupne ruralne ekonomije, ne samo u ekonomskom već i u socijalnom i kulturološkom pogledu. Zbog toga se intenzivno bavimo planiranjem sveobuhvatnog razvoja manjih ruralnih celina u skladu s načelima održivog razvoja. U tu svrhu u gradskom budzetu za iduću godinu planirano je više novca za subvencije poljoprivrednim gazdinstvima, kao i za niz drugih aktivnosti, programa i projekata u vezi s poljoprivredom, ruralnim razvojem i poboljšanjem položaja žena u tim sredinama.

Koje su lične osobine potrebne za tako odgovoran posao?

Za onoga ko se bavi ovim poslom bitna je briga o zajedničkim interesima. On mora biti svestan da je na to mesto izabran voljom naroda i da je tu da pomogne i služi svojim sugrađanima. Samokritičnost, saosećanje, predanost, saradnja i komunikacija važne su za ličnost koja se nalazi na ovakvom mestu. Da li i sama posedujem ove osobine, to moraju drugi da kažu. Važno je da svakom poslu čovek pristupi maksimalno odgovorno, bez sujete, kao i da bude svestan svih pohvala i kritika.

Da li možete uporediti poimanje i stepen ženske emancipacije kod nas i u Evropi?

Prema najnovijem indeksu rodne ravnopravnosti, Srbija se nalazi na 24. mestu od 167 zemalja sveta. Skandinavske zemlje zauzimaju vodeća mesta, ali je veoma važno to što smo ispred mnogih članica EU. Naša zemlja poslednjih godina ozbiljno pristupa ovom pitanju, a najviše je postigla u oblasti uključivanja žena u politički život. Osvajanje slobode i jednakosti iziskuje hrabrost i istrajnost svih nas. Ključnu ulogu u svemu tome imaju obrazovanje i edukacija, ali ne samo žena već i muškaraca. Rodna ravnopravnost je osnovno ljudsko pravo, koje je neophodno za održivi razvoj društva i tim pitanjem ne mogu se baviti samo žene. Zajedničkim snagama stvaramo društvo u kojem ne postoji rodna diskriminacija i koje omogućava podjednake šanse svim svojim građankama i građanima. Pitanje rodne ravnopravnosti je posebno važno za lokalnu samoupravu, jer je opština prvi servis koji pruža usluge građanima. U sladu s preporukama Vlade Srbije i Saveta za rodnu ravnopravnost Beograda, fomiran je odgovarajući savet u Opštini Savski venac, čija sam predsednica.

Radili ste u inspekciji rada – kako ste spojili svoju nežnu pojavu i tako zahtevan posao koji po stereotipu spada u muške?

I ja sama, kada se kaže „inspektor”, zamišljam nekog strogog, ozbiljnog muškarca s brkovima i velikom kožnom torbom. Na sreću, praksa je mnogo drugačija. Radila sam pet godina u Inspektoratu za rad pri Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja, sa izuzetno stručnim koleginicama i kolegama, od kojih sam učila posao. Upravo jedan od načina da se prevaziđu stereotipi jeste da odlično poznajete zakone i propise, da ste profesionalni i odgovorni, i onda vas neće doživljavati isključivo kao nežnu, krhku ženu.

Stekli ste jedinstveno iskustvo prisustvujući seminaru u Švedskoj, koji je bio posvećen ženama liderima u lokalnoj samoupravi – kakav je značaj takve edukacije?

– Pohađala sam međunarodni program koji organizuje Švedski internacionalni centar za lokalnu demokratiju (Swedish International Centre for Local Democracy). U mojoj grupi bile su žene iz Afrike, Indonezije, Ukrajine, Gruzije, Azejberdžana, BiH, Severne Makedonije. Sve one su politički aktivne u svojoj lokalnoj zajednici. To je jedinstven program jer imate priliku da razmenite iskustva s koleginicama iz različitih sredina, gde su zakonodavni sistemi drugačiji, a opet nas sve povezuju rodna nejednakost i slični problemi. Pohađajući ovaj program, naučila sam se razumevanju, pružanju podrške i veri u pojedinca, kao i nesebičnom deljenju znanja.

Vaša formula ličnog napretka?

Parafraziraću Mešu Selimovića jer taj njegov opis Hasana u Dervišu i smrti nekako važi i za mene: „Osmehom namirujem sve gubitke, stvorila sam svoje unutrašnje bogatstvo, verujem da u životu nema samo pobeda i poraza, postoji i disanje, i gledanje, i slušanje, i reč, i ljubav, i prijateljstvo, i običan život koji mnogo zavisi samo od nas”.

Imate li neke uzore?

Ne, ne poredim se s drugima, svako ima svoj životni put. Poštujem tuđe uspehe, ali ne volim da se poistovećujem. Uzori su važni za razvoj ličnosti, u detinjstvu i mladosti mogu da kažem da mi je majka bila uzor. Ako već pričamo o jakim ženama, ona je za mene prototip jake žene.

Šta biste poručili mlađima?

Nikada ne zaboravite svoje korene, ko ste i odakle potičete. Ne dozvolite okolini da vas ubedi da se snovi ne ostvaruju.

Izvor: Lepa&Srećna