Nije sramota ako nešto ne znate. Svi učimo tako što pitamo i, bolje je pitati, nego sumnjati ili pretpostavljati...
Odrasla sam sa ocem koji je često govorio: "Sram te bilo!" i to najčešće za neke bezvezne stvari. Tek kad sam došla da živim u Srbiji primetila sam koliko se često ta rečenica ovde koristi. Tada je sve počelo da mi biva jasnije.
Nije on kriv. Niko nije kriv. Nego se ta rečenica prosto nasleđuje od naših predaka i samo se ponavlja.
A osećaj sramote je podloga naših nezadovoljstava i osećaj da smo bespomoćni. Zašto je ta izreka i osećaj koji izaziva toliko štetna?
VIŠE: 7 načina da se oslobodite negativnih ljudi i loše energije oko sebe
Postoji jedna veoma popularna knjiga u Americi koja se zove "Daring Greatly" od autorke Brene Brown. Toplo je preporučujem, ako imate prilike, da je pročitate.
U toj knjizi gospodja Brown jasno objašnjava razliku izmedju sramote i osećaja krivice. Osećaj krivice dolazi posle misli: "Ja sam uradila nešto loše" a osećaj sramote dolazi posle misli: "Ja jesam loša".
Šta to znači?
Ako osećamo da smo loši, onda duboko ne verujemo da možemo bilo šta da promenimo. Eto osećaja bespomoćnosti! Ako samo osećamo da smo pogrešili, tada možemo nešto da promenimo i da idemo dalje.
Zašto to uopšte radimo sebi i namećemo drugima - deci, partnerima, itd.? Donekle tako osećamo kontrolu i vlast nad drugom osobom, imamo osećaj lažne moći.
5 postupaka kojih se ne treba stideti... pročitajte na drugoj strani teksta!
