U emisiji "Lekoviti razgovori" magazina Lepa&Srećna psihoterapeutkinja Ana Rodić govorila je o tome kako prepoznati razliku između napada panike i anksioznosti, ali i o tehnikama samopomoći koje mogu olakšati svakodnevni život.
Napad panike, objašnjava ona, predstavlja jedan od najintenzivnijih pokazatelja prisustva anksioznosti. Javlja se iznenada, traje od nekoliko minuta do najviše pola sata i praćen je ubrzanim lupanjem srca, osećajem gušenja, hiperventilacijom, trnjenjem lica i tela, gubitkom snage u nogama i snažnim strahom da će osoba umreti ili doživeti srčani udar.
Upravo zbog svoje snage, ljudi ga ne mogu ignorisati i često ga doživljavaju kao traumatično iskustvo.
Za razliku od panike, anksioznost je dugotrajnija i podmuklija. Može trajati danima, mesecima pa i godinama, a nije nužno toliko intenzivna. Kada se razvije u oblik koji značajno narušava svakodnevno funkcionisanje i traje duže od šest meseci, govori se o generalizovanom anksioznom poremećaju.
Tada je, naglašava naša sagovornica, važno uključiti stručnu pomoć – psihoterapeuta, a često i psihijatra – jer kombinacija psihoterapije i farmakoterapije može biti od presudnog značaja. Nekada je dovoljna samo psihoterapija, ali u težim slučajevima lekovi poput antidepresiva ili anksiolitika mogu pomoći da se stanje stabilizuje, naravno uz stručni nadzor.
Govoreći o samopomoći, Ana Rodić ističe da postoje jednostavne, ali efikasne metode koje mogu ublažiti simptome. Najvažnije je regulisati disanje, jer ono predstavlja jedinu funkciju autonomnog nervnog sistema na koju imamo svestan uticaj.
Usporavanjem disanja smiruje se ceo organizam. Tokom napada panike korisno je preusmeriti pažnju sa unutrašnjih senzacija na spoljašnje podražaje – posmatrati boje u prostoriji, osluškivati zvuke, obratiti pažnju na mirise ili dodir. Na taj način osoba se odvaja od fizioloških simptoma koji pojačavaju uznemirenost i postepeno se smiruje.
Pored toga, savetuje da se misli zapisuju u dnevnik, da se smanji izloženost društvenim mrežama i informacijama koje podstiču napetost, da se više vremena provodi u prirodi i u društvu ljudi koji prijaju. Okruženost negativnim osobama, kako kaže, iscrpljuje i dodatno pojačava anksioznost. Zato je važno birati okruženje koje donosi mir i podršku.
Ana Rodić zaključuje da napadi panike nisu znak fizičke bolesti, već signal da u pozadini postoji anksioznost. Prepoznavanje simptoma, primena jednostavnih tehnika samopomoći i pravovremeno traženje stručne podrške ključni su za vraćanje osećaja kontrole i smirenosti. Pročitajte i šta nam je rekla dr Irena Đorđević - kako prepoznati manipulatora.
BONUS VIDEO: