Svako ko ima problem sa mucanjem zna koliko to ume da bude nezgodno i kako često može da se nađe u vrlo neprijatnoj situaciji. Ali se uz odgovarajuće fizičke vežbe, kombinovane sa otklanjanjem strahova i trauma koji su doveli do mucanja, ovaj problem lako otklanja. Doktor Vasilije Vorobjev, koji je prilikom nedavnog gostovanja u Srbiji, objasnio nam je na koji način se na klinici "Dr Vorobjev" radi na otklanjanju mucanja.

- Mucanje nije posledica nikakvog fiziološkog poremećaja, već su uvek u pitanju neke preživljene psihičke traume. Kada dođe do traume ona može da izazove poremećaj u radu takozvanog „Brokovog centra“ koji je zadužen za govor, odnosno ovaj centar počinje ubrzano da radi. Tada dolazi do narušavanja toka i ritma reči i rečenica, a samim tim i do mucanja. Tako se pojavljuju zaostajanja u govoru, teške reči ili slogovi teški za izgovor. Ko želi da se oslobodi mucanja mora da radi vežbe koje će Brokov centar „prevesti“ iz hiperaktivnog stanja u normalno.

Međutim, hiperaktivnost Brokovog centra koja dovodi do pojave mucanja samo je početak problema. Naime, kada neko počne da muca kod njega se javljaju strahovi i nove traume izazvane mucanjem. To je strah od samog mucanja, strah od komunikacije, strah od javnog nastupa, odnosno od govora pred grupom ljudi, ili pred nepoznatima, pa čak i strah od odlaska u školu ili na posao.

- Ovo je neka vrsta začaranog kruga, i zato na klinici Dr Vorobjev radimo na dva polja, pre svega na vežbama kojima se otklanja hiperaktivnost Brokovog centra, a zatim se temeljno bavimo i otklanjanjem psihičkih trauma - objašnjava naš sagovornik kako izgledaju konkretne vežbe.

- Rade se sve moguće vežbe koje se odnose na govor. Govorimo glasno, tiho, šapućući, pevamo, čak i vičemo. Govorimo brzo, sporo, zatim izgovaramo reči slovo po slovo, pa ih delimo na slogove. Takođe govorimo bezizražajno, pa uz korišćenje grimasa, govorimo i sa zapinjanjem, zastajanjem, bukvalno radimo na svemu što se odnosi na govor. I to spada u fizičke vežbe čiji je cilj da otklone sam problem mucanja. Kada otklonimo fizičke blokade počinjemo da radimo sa strahovima.

Na sledećoj strani pročitajte koji su prvi koraci u rešavanju problema mucanja i kakav način terapije je najdelotvorniji. 

PageBreak

Kada je u pitanju strah, cilj je da se otkrije o kakvoj tačno vrsti straha se radi. Neko ima problem da razgovara sa nepoznatima, neko da priča telefonom, kod nekoga se strah pa i samo mucanje pojačavaju u kontaktu sa određenim ljudima. Često je mucanje najizraženije u razgovoru sa suprotnim polom, kada postoji simpatija, pa samim tim i strah da li ćemo se dopasti drugoj strani.

- Za otklanjanje problema, osoba se ohrabruje da se suoči sa svojim strahom. To se radi tako što se kreiraju situacije kojih se plaši. Ako neko ima strah od razgovora telefonom, biće podstican da ga što više koristi. Ukoliko ima strah od razgovora sa suprotnim polom, rešenje je da što češće uspostavlja komunikaciju sa osobama koje joj se sviđaju - savetuje dr Vorobjev.

- Mi bukvalno izvodimo ljude napolje i suočavamo ih sa drugima. Ako muškarac ima strah od razgovora sa suprotnim polom, zajedno odlazimo u grad i prilazimo devojkama. Pacijent, na primer, sa ružom u ruci priđe devojci i tako sa njom uspostavi komunikaciju.

Naš sagovornik naglašava da prvi rezultati postaju očigledni već nakon 2-3 dana. Tada osoba samoj sebi dokaže da može da govori bez mucanja. Problem je u tome što se ovakvi rezultati najlakše postižu i ne predstavljaju pravi uspeh. Sasvim je drugačije sa otklanjanjem straha. Ti rezultati su individualni i kod nekoga se javljaju za nedelju dana, a kod nekog tek za nekoliko meseci. Usponi i padovi su sasvim prirodni i očekivani, ali je važno da se vremenom sve kreće uzlaznom linijom.

U klinici "Dr Vorobjev" radi se po principu intenzivnog kursa u trajanju od deset dana, tokom kojeg se pacijenti upoznaju sa vežbama i nastoje da otkriju svoje strahove. Svakom se daju posebni zadaci, a nakon kursa svako je dužan da narednih šest mesci svakodnevno radi zadate vežbe. Posle šest meseci pacijenti se ponovo sreću na naprednijem kursu i nastavljaju tamo gde su stali. Na ovoj klinici radi se u grupama, jer se pokazalo da radeći u grupi, pacijenti brže napreduju. 

Da li različiti jezik može predstavljati barijeru u terapiji i šta doktor Vorobjev savetuje rodbini i prijateljima osobe koja muca pročitajte na sledećoj strani.

PageBreak

Iako ne govori srpski jezik dr Vorobjev tvrdi da mu to ne predstavlja problem u radu sa pacijentima iz naše zemlje.

- Ja odlično prepoznajem mucanje na ruskom, srpskom, engleskom, međutim ne mogu da ga prepoznam na primer na mađarskom. U svakom slučaju u Srbiji su u rad sa pacijentima uključeni prevodioci tako da se odlično razumemo, o čemu svedoče i naši rezultati.

Na kraju razgovora dr Vorobjev je zamolio da rodbini i prijateljima ljudi koji mucaju da savet kako da lakše prevaziđu svoj problem.

- Osnovno je da se osoba koja želi da prestane da muca oseća prijatno kod kuće i sa svojim najbližima. Nikako ih ne bi trebalo ispravljati, govoriti im da prestanu da mucaju, da govore polako, opominjati ih kada nešto nepravilno izgovore, jer je to samo kontraproduktivno. Najbliže okruženje trebalo bi da bude podsticajno, da se osoba oseća opušteno u sopstvenom domu i sa svojim prijateljima. To je od suštinskog značaja za uspeh. Zato sa onim ko muca govorite smireno i polako, i nenametljivo ga ohrabrujte u napredovanju.

Tekst: Manja Perić Mitić