Nije lako biti roditelj tinejdžera. Ponašanja koja adolescenti pokazuju najčešće su neshvatljiva roditeljima, pa je teško uvideti da li dete stvarno razvija problematično ponašanje.
Uzmite u obzir da je tinejdžer neodvojivi deo svoje porodice, te da se neki problematični porodični obrasci, koji se inače ignorišu ili opravdavaju, mogu upadljivo pojaviti i u njegovom ponašanju.
Ukoliko proverite i odbacite tu mogućnost, oslušnite da li vaše dete ima poteškoća u školi, prijateljskim odnosima, u ljubavi, ili je možda nezadovoljno svojim izgledom. Treba naučiti kako da se od „rukovodioca” detetovog života postane njegov savetnik, i time pruži prilika adolescentu da postane samostalniji.
Naučite da slušate svoje dete - bez kritikovanja, savetovanja ili uplitanja. Prilagodite komunikaciju njegovim novim potrebama. Pitajte dete za rešenja koja ono predlaže, jer kada pokažete razumevanje i poštovanje - više poštovanja ćete dobiti zauzvrat. Uvek se ponašajte onako kako biste hteli da se i vaše dete ponaša. Ako sumnjate da laže - zapitajte se šta je razlog tome. Pitajte adolescenta kakav je njegov stav o poverenju i laganju. Imajte poverenja u svoje dete, i napravite kontakt onda kada ste pozvani, ne ranije. Shvatite svoje dete ozbiljno!
Dobar odnos između roditelja i adolescenta sastoji se u pronalaženju ravnoteže između dozvoljavanja adolescentima da istražuju i zadrže svoju nezavisnost, i njihove zaštite i postavljanja granica. Ukoliko i pored svih ovih napora vremenom ne uspete da napravite zadovoljavajući odnos sa svojim adolescentom, i ako ponašanje za koje smatrate da je problematično traje duže od tri do šest meseci, najbolje bi bilo da se za pomoć obratite stručnjaku.
Vesna Stanimirović