Nikad neću zaboraviti trenutak kad sam prvi put ugledala mrlje krvi na svojoj pidžami. Bilo mi je tek jedanaest godina i, mada sam sve već čula o menstruaciji, nekako to još nisam očekivala. Nisam se toliko uplašila koliko me je pritisla neka muka i osećaj da se razlikujem od vršnjakinja. Osećaj neprijatnosti prati me i danas svakog meseca.

Zato me je oduševila akcija Libresse # pričeiznutra! Toliko volim da pročitam te priče, podsete me uvek koliko smo mi žene spremne da podržimo jedna drugu i koliko je ta podrška važna.

Dozvolite, zato, i da vam ispričam svoju priču.

Libresse
Promo 


Prvog jutra nakon što sam dobila menstruaciju, provela sam grozan dan u školi. Mislim da je bila još samo jedna devojčica u mom razredu koja je, kao ja, već redovno morala da koristi dezodorans, jer su hormoni činili svoje. A brushalter sam već nosila dva broja veći od svih. Nije to bilo ništa toliko strašno, znam, možda samo nešto malo raniji pubertet od proseka, ali sve me je to mnogo uzdrmalo. Mama me je tešila, a i ja sam već tada želela da se osećam "odrasla", pa ipak mi je prva godina u kojoj sam dobila menstruaciju ostala u lošoj uspomeni zbog tog osećaja težine kad god sam bila u školi.

Čak i kad su sve moje drugarice konačno dobile menstruaciju, u meni je ostao trag nelagode kad god krvarim. Tek u poslednjih nekoliko godina, moram da priznam, na mene je počeo da deluje ovaj talas "pozitivnosti" u razgovorima o menstruaciji. A posebno sam se trgla kad sam shvatila koliko su nekada bile konzervativne reklame o higijenskim proizvodima za mesečni ciklus. Sve to me menja, lepo to vidim, nadam se da ću uskoro i ja uspeti da se oslobodim neprijatnosti koju i dalje doživljavam svakog meseca.

Jedna moja drugarica mi kaže da je, kad god dobije, počela da to spominje u razgovoru, pa čak i da javlja, svojim drugaricama, mami, kao neku potvrdu da je zdrava, da je s njenim telom sve u redu, a bogami, i da ima pravo na mali odmor od svih težih poslova par dana. Sviđa mi se ta ideja, a posebno bih volela da ova moja ispovest posluži nekoj ženi poput mene da se slične nelagode oslobodi.

Za sada, nisam baš sigurna da bih bila spremna da opušteno razgovaram o svom ciklusu i da ga spominjem baš tako usputno kao što neko kaže "boli me glava" ili "odradila sam super trening juče". "Idem po čašu vode" izgovaram tako lako, ali "idem da promenim uložak", to ne bih mogla da prevalim preko usta u društvu. Odrasla žena, a kao da se stidi da kaže nešto krajnje obično i normalno? Osećam je to nešto čega treba da se oslobodim i zato su ovakve priče prava stvar!

Tekst: PROMO