Voleću te kao što te još niko nije voleo, voleću te više nego što u snovima možeš zamisliti ‒ stihovi su iz poznate francuske pesme Je vais t’aimer Mišela Sardua.

Svaka ljubav kada se dogodi, prema svojoj suštini, opija se idejom da će trajati večno. I u tome nema ničega lošeg.

Štaviše, bez tog zanosa, ima li uopšte ljubavi?

I da li vredi nekome ko izgara u tom osećanju, ko vam se poveri da je sreo osobu svog života, govoriti kako je možda u zabludi ‒ iz sopstvenog iskustva, kao nekoga ko je doživeo ljubav, a onda se ona ugasila? Da li vredi reći mu da su emocije promenljive?

Da je ljubav možda i najsloženije osećanje? Da je potrebno da se mnoge kockice slože kako bi opstala, trajala, a pogotovu kako bi se protegla na čitav život?

Naravno da ne vredi. Svako ima pravo na sopstvene zablude. A neke zablude su i lepe. Jer, ako se ispostavi da je naša ljubav prošla, ono što svakako ostaje jeste sećanje na nju, na zajedničko vreme koje ste proveli, kada ste uživali. Postoji lepa grčka pesma Se efharisto (hvala ti), u kojoj muškarac sve vreme zahvaljuje devojci koja ga je ostavila, na vremenu i ljubavi koju mu je pružila.

Čak i ako obećamo ljubav zauvek, kao Mišel Sardu, to se u stvarnosti ne mora potvrditi. Uostalom, kako i možemo znati unapred da li će naše osećanje trajati uvek, prebroditi sve krize, izbeći sve zamke? Kada nekome kažemo da ćemo ga uvek voleti, to je isto kao da smo mu saopštili da nismo u stanju da zamislimo dan kada ćemo prestati da ga volimo.

Međutim, trenutak kada ljubav krene silaznom putanjom nije uvek lako uočiti. Tim pre, ako je u početku to bila snažna ljubav, velika strast, takva da smo se mogli zakleti da će trajati večito.

Ponekad je lakše zapaziti znake zaljubljivanja, uz poznate leptririće u stomaku i nalet emocija koje vam naseljavaju misli, tako da ni na šta drugo i ne mislite, osim na njega i na vaše zajedničke trenutke.

Posle zaljubljenosti, kao što znamo, kako nas uče i psiholozi, strast se stišava, a ljubav dobija svoj pravi oblik. Da li će postići dubinu koja može doneti i trajnost, ili će nekada iz jasnih, a nekada iz potpuno nedokučivih razloga, početi da biva sve plića - ostaje pod znakom pitanja. Naravno, sve emocije dolaze iz područja nesvesnog pa ih je teško objasniti. Problem je još veći kada je reč o dugoj vezi. Kako onda alhemičarski precizno iz ljubavi prema partneru odstraniti komponentu koja se naziva navika, i videti šta preostaje i da li uopšte nešto ostaje?

U svakom slučaju, ako je sumnja počela da vas nagriza, to svakako nije dobar znak za vašu ljubav – ali je možda dobar znak za vas da se preispitate i odgovorite sebi na jednostavno pitanje: Da li ga još volim? Francuski portal Parledamur (govoriti o ljubavi), koji se bavi tom tematikom, kao i krizama i problemima među partnerima, otkriva nam sedam znakova koji pokazuju da više nismo zaljubljeni.

Prema rečima psihologa, saradnika ovog sajta, ukoliko se prepoznajete u svih sedam znakova, to je sigurna potvrda da više ne volite svog partnera. Suprotno tome, ako pronađete jedan ili dva znaka koji opisuju vaše stanje, to jednostavno govori da prolazite kroz težak period ili da ste ušli u fazu zahlađenja, ali sa još neizvesnim ishodom. Vaša ljubav može opstati, ali se može i ugasiti.

PageBreak

Sve vas nervira

Ranije, bili ste ludi za njim. Sve što je radio i govorio, svi njegovi postupci i gestovi, za vas su bili neodoljivi. Bile su vam slatke i simpatične čak i njegove mane, greške ili promašaji.

Ali, sada se sve preokrenulo. Više vam ne odgovara ništa od onoga što radi, govori, kako se ponaša... Ima običaj da pevuši dok se tušira? Ranije ste to smatrali izrazom radosti, zadovoljstva što je s vama, a sada vas to iritira.

Ranije niste ni primećivali da mljacka dok jede. Sada to smatrate primitivnim.

Mnogo toga počinje da vas razdražuje i da vam smeta, od njegovih političkih stavova pa do načina na koji pere zube.

Postali ste sebični

Nekada ste stalno mislili na njega, na njegove želje i potrebe, pre nego što bilo šta preduzmete. Na primer, dogovorili ste se da izađete na večeru, pa ste poželeli morske plodove ili ribu, a onda se setite da bi on više voleo da odete u neki etno-restoran s domaćom kuhinjom. I, odlazite tamo.

To se sada potpuno promenilo. Više niste preokupirani onim što on misli, onim što bi želeo, voleo. Sada mislite pre svega na sebe. Ono što vam je najvažnije jesu vaše lično zadovoljstvo i sreća. Zašto? Zato što iznenada imate utisak da on ne zaslužuje sve ono što ste činili za njega.

Njegovo odsustvo vam ne smeta

Ako bi otputovao nekud bez vas na vikend, ili na službeni put ili neki seminar, pa ga ne bi bilo danima, neprekidno ste mislili na njega i očekivali njegov povratak s radošću i nestrpljenjem.

Sada kada vam saopšti da mora da otputuje na nekoliko dana, u dubini duše osetite olakšanje. Problem je u tome što se uprkos tako očiglednom „simptomu” gašenja ljubavi, osećate loše pri pomisli da ga ostavite. Potpuno ste svesni da više ne želite da budete s njim, ali postoji nešto što vas još uvek drži uz njega. Naravno, reč je o navici.

Pitate se da li je on zaista pravi

Ranije, to je bilo očigledno. Bili ste čvrsto uvereni da je on – onaj pravi. Bili ste zaljubljeni, i jednostavno niste ni postavljali sebi to pitanje. To se nekako podrazumevalo.

Danas, sve je drugačije. Sve češće se pitate da li on uopšte zaslužuje vas. Sve češće vašu vezu podvrgavate analizi i pomišljate kako on nije čovek vašeg života.

Prepirka vas više ne pogađa

Nekada vas je mučila i razdirala svaka, pa i najmanja rasprava između vas. Imali ste osećaj da ga gubite svaki put kada biste se verbalno suprotstavljali jedno drugome, zbog čega vas je obuzimao strah, ponekad i panika. Neprestano ste imali želju da ga usrećite, a ako u tome nekad ne biste uspeli, to bi vas strašno pogađalo.

Sada ste sasvim ravnodušni ako je on namrgođen i nezadovoljan. To kao da vas više ne dotiče, više nije vaš problem. Vaše razmirice više vas ne brinu. Nemate čak ni energije da dokazujete kako ste u pravu. Najzad, nemate više ni želju da spasete tu vezu.

Poštovanje je nestalo

Ne osećate više nikakvo poštovanje prema njemu. Na primer, ranije niste mogli da zamislite da ga javno, u društvu, kritikujete ili ponizite.

Međutim, sada vam je potpuno svejedno šta će vaši prijatelji misliti o njemu. I za svaku reč koju vam uputi a koja vam ne prija, dočekujete ga „na nož” i ne libite se da mu višestruko uzvratite, pritom ne vodeći računa o tome što možda niste sami.

Izbegavate fizički kontakt

Nekada ste jedva čekali da se osamite zajedno s njim. Jer, vaša strast bila je tolika da vam se činilo kako nikada nećete poželeti nikoga drugog.

Sada vas odbija već i sama pomisao da vodite ljubav s njim. Odjednom vam ne prija ni miris njegove kože ni njegov dodir. Više nemate nikakvu želju da vam se približi.

Tekst: Sonja Atanasijević

Izvor: Lepa& Srećna