Jedna mala primedba na vaš postupak, na vaše ponašanje, izjavu, odluku, i eto prave drame... Ali to je drama koja se ne završava spuštanjem zavese i aplauzom. To je vaša lična drama, u kojoj ste vi glavna žrtva i iz koje ne znate kako da izađete. To je drama koju često pišete i režirate sami, a da toga niste ni svesni. 

Ako vas je ujutru pre polaska na posao uvredio neko od ukućana, po izlasku iz stana to nećete ostaviti iza sebe, spremni za novi dan, već ćete uredno poneti sa sobom. Na putu do posla ponovo ćete pretresati i analizirati reč ili rečenicu koja vas je uznemirila, a to ćete nastaviti na svom radnom mestu. 

PROČITAJTE VIŠE: KAKO ŽIVETI SREĆNO, ODMAH: 6 sitnih stvari koje će vam doneti sreću

Mada ćete nastojati da od kolega sakrijete svoje neraspoloženje, zapravo ćete biti još ranjiviji i izloženiji novim uvredama. I tako ćete se ubrzo naći u začaranom krugu, koji može početi i iz suprotnog smera. Povrediće vas neko na poslu, s tim osećajem stići ćete kući i, umesto da pronađete utehu u bliskim osobama, shvatićete da su one zauzete sopstvenim problemima i nemaju vremena za vas. Ili će vas i one povrediti usputnim, čak i najmanjim primedbama...

I tada već možete zaključiti da se čitav svet okrenuo protiv vas. I polako uklizavate u jedno novo stanje. Hvatate sebe kako čekate nekakvo veliko izvinjenje s neba, a ono nikako ne stiže. I kako se samo lako pronalazite u onom već zaboravljenom liku iz crtaća, ljupkom crnom piletu Kalimeru, što neprekidno ponavlja: Pa to je nepravda!

U izvesnim okolnostima svi ispoljavamo određenu preosetljivost, pogotovu kada smo umorni i napeti ili ako nas neko nečim provocira otvarajući nam stare rane. Tada reagujemo emotivno, i to je potpuno normalno. 

Međutim, kako kaže psihoanalitičar Saverio Tomasela, neki ljudi su osetljiviji od drugih. Preosetljiva osoba sve shvata suviše lično tumačeći tuđe reči kao napad na sebe. Ona ima iskrivljenu predstavu o samoj sebi, ali i o drugima, kao i o situaciji koja se dešava i koju tumači potpuno drugačije od ostalih. To tumačenje ne mora imati nikakvu vezu s datom situacijom. 

Možemo takođe postati preosetljivi zbog okruženja koje nas omalovažava, na primer, škola, posao, porodica, navodi Tomasela. Što je neko duže predmet zadirkivanja, uvredljivih primedbi, kritike, nerazumevanja i manjka saosećanja, to će se kod njega pre pojaviti sindrom preosetljivosti odnosno osećaj povređenosti. 

Međutim, u izvesnim situacijama na preosetljivost se može gledati kao na prednost.

„Svaki oblik povećane osetljivosti izaziva kod ljudi potrebu da takvim osobama priđu sa više pažnje. Takva pažnja obogaćuje posmatranje, razmišljanje i samu komunikaciju, čineći je osvešćenijom i delikatnijom. Zato je između preosetljive osobe i njenih bližnjih moguće razviti odnos sa više takta i obzira, da bi se izbeglo povređivanje”.  

Isto tako, preosetljivi ljudi mogu izgledati arogantno i džangrizavo. Mogu ostavljati utisak kako žele da se nametnu ili čak zablistaju. A u stvari, oni traže naklonost drugih, njihovo vrednovanje i pohvalu, jer nemaju poverenja sami u sebe i stalno im treba potvrda da su prihvaćeni. Ali, oprez, poručuje Tomasela. Na duže staze, preosetljivi ljudi gube simpatije i rizikuju da budu odbačeni. 

Korak do rešenja ovog emocionalnog problema, koji možemo nazvati ranjivost, uvredljivost, preosetljivost, svejedno, predstavlja svest o tome da nas ta osobina čini teškim za druge ljude i da nam remeti život, ne samo naš već i nama bliskih osoba. 

Pogledajmo se hrabro u ono psihološko ogledalo i recimo sebi: Moram da prevaziđem sopstvenu preosetljivost! Moram da pobedim samu sebe, što svakako nije lak zadatak. Ali uspeh na tom polju sigurno donosi ogromnu korist i zadovoljstvo. Nisu uzalud stari Rimljani govorili: Najlepše je pobediti samog sebe! 

Zato, da pogledamo šta nam autor knjige Sindrom Kalimero savetuje:

  • Prihvatite i naučite da se izvučete iz neprijatnog razgovora, društva, teške situacije. Ne primajte sve k srcu, pokušajte da stvari ne doživljavate lično, ne tražite uvek razlog da dokažete kako ste u pravu. 
  • Razvijajte poverenje u sebe i saosećanje prema samoj sebi, učeći da bolje prihvatate primedbe na sopstveni račun, tako što ih nećete doživljavati kao napad na vašu ličnost. Pokušajte da se na neki način distancirate od sebe same, da se nasmejete samoj sebi, pa i podsmehnete.  
  • Dobro se pripremite da primite kritiku i ne odgovarajte istog časa. Dajte sebi vremena da razmislite, pa tek onda odgovorite. 
  • Povratak svom telu, u fizičkom smislu, može biti od velike koristi. Zato meditirajte, šetajte, bavite se sportom, baštovanstvom, vežbajte jogu, plešite, pevajte...
  • Budite mudri. Pokušajte da svoju preosetljivost razvijete u pozitivnom smeru i pretvorite je u prednost, tako što ćete ovladati emocijama. Pritom ćete kod sagovornika iz svog najbližeg okruženja izazvati povećanu pažnju, što će vašu komunikaciju učiniti tananijom i bogatijom. 

Tekst: Sonja Atanasijević

Izvor: Lepa i Srećna