Da li poznajete ljude koji se dobro snalaze u raznim okolnostima, umeju graciozno da se izbore sa najnezgodnijim društvenim situacijama i za koje se čini da nekako uvek znaju kako da opuste druge? Velike su šanse da te osobe imaju izraženo ono što psiholozi zovu emocionalnom inteligemcijom.

Emocionalna inteligencija (EQ) podrazumeva sposobnost razumevanja i upravljanja emocijama. Stručnjaci se slažu da ova vrsta inteligencije igra važnu ulogu u postizanju uspeha, a neki je smatraju čak i važnijom od IQ-a jer je povezana sa mnogim aspektima funkcionisanja, od donošenja odluka do akademskog uspeha.

PROČITAJTE JOŠ: Izmerite životnu mudrost svog srca: test za merenje emocionalne inteligencije

Psiholog Daniel Goleman smatra sledećih pet komponenti ključnim za emocionalnu inteligenciju:

Samosvest je sposobnost da prepoznamo i razumemo sopstvene emocije i ključna je komponenta emocionalne inteligencije. Osim samog prepoznavanja sopstvenih emocija, važna je svesnost o efektima sopstvenih akcija, raspoloženja i emocija na druge ljude.

Da bi se postigla samosvesnost, neophodna je mogućnost praćenja sopstvenih emocija, prepoznavanja različitih emocionalnih rekacija, kao i tačna identifikacija svake zasebne emocije.

Pojedinci koji imaju izraženu samosvest, takođe, umeju da prepoznaju vezu između stvari koje osećaju i načina na koji se ponašaju. Ove osobe su svesne sopstvenih kapaciteta kao i ograničenja, otvoreni su za nove informacije i iskustva, pa uče iz svojih interakcija sa drugima. Goleman navodi i da imaju izražen smisao za humor, sigurni su u sebe i svoje sposobnosti kao i da su svesni kako ih drugi opažaju i doživljavaju.

Samoregulacija - Pored svesti o sopstvenim emocijama i njihovom uticaju na druge, emocionalna inteligencija obuhvata i sposobnost regulacije i upravljanja sopstvenim emocijama. Ovo ne znači da ih treba potiskivati, skrivati ili sputavati, već se odnosi na mogućnost čekanja pravog vremena, mesta i načina za njihovo ispoljavanje. Samoregulacija se odnosi na adekvatno ispoljavanje emocija.

Osobe koje imaju izraženu veštinu samoregulacije, fleksibilne su i lako se prilagođavaju na promene. One su dobre u upravljanju konfliktima i napetim, teškim situacijama. Goleman navodi da ove osobe imaju izraženu i savesnost, vode računa o tome kako utiču na druge i preuzimaju odgovornost za svoje postupke i akcije.

Socijalne veštine - Još jedan važana aspekat emocionalne inteligencije je i mogućnost uspešne i dobre interakcije sa drugima. Pravo emocionalno razumevanje, pored sopstvenih, uključuje i razumevanje osećanja drugih, kao i veštinu da se ono iskoristi u svakodnevnim interakcijama sa drugima. Neke od najvažnijih socijalnih veština uključuju aktivno slušanje, verbalne i neverbalne veštine komunikacije, vođstvo, persuazivnost itd.

Empatija ili sposobnost razumevanja kako se oseća drugi, ključna je veština u vezi sa emocionalnom inteligencijom. Ona podrazumeva mnogo više od prostog prepoznavanja emocionalnih stanja drugog – uključuje i adekvatan odgovor na njih. Veština empatije ljudima omogućava da razumeju složenu dinamiku međusobnih interakcija u društvenim odnosima, a naročito na radnom mestu. Oni koji imaju izraženu sposobnost empatije mogu dobro prepoznati ko ima moć u različitim odnosima, kako to utiče na osećanja i ponašanja učesnika te tačno protumačiti različite situcije koje predstavljaju okidače za složene odnose moći.

PROČITAJTE JOŠ: I pamet i lepota: ove svetske zvezde imaju natprosečnu inteligenciju

Motivacija - Intrinzička (unutrašnja) motivacija igra ključnu ulogu u emocionalnoj inteligenciji. Ljudi koji imaju izraženu EQ motivisani su stvarima koje su izvan spoljašnjih nagrada kao što su slava, novac i priznanja. Oni imaju izraženu strast da ispune svoje unutrašnje potrebe i ciljeve. Oni traže stvari koje vode unutrašnjim nagradama, potpuno se prepuštaju i bivaju uvučeni u svoje aktivnosti i traže vrhunska iskustva. Usmereni su na akcije, postavljaju ciljeve, imaju izraženu potrebu za postignućem i uvek traže načine da rade još bolje ono u čemu su dobri. Veoma su posvećeni i skloni preuzimanju inicijative, kada se nađu pred zadatkom.

Izvor: Epsihoterapija