Vrhunske sportiskinje koje su Srbiji donele brojne medalje s košarkaškim timom, nisu imale lak život. O njihovom detinjstvu i porodičnom nasilju koje su doživele od strane oca, govorila je najstarija sestra Jelica, koja je istakla da joj je to jedno od najranijih sećanja.
"Sećam se samo batina. Živeli smo u staroj kući, ispod nje je bila plaža s kamenjem. Otac me je vodio da plivam na plaži koja je bila kamenita. Raskrvarila sam nogu, kad sam se vratila kući mama je primetila, ja sam se prepala i počela da plačem, a otac je uzeo veliki muški češalj i tukao me do krvi. To mi je prvo sećanje iz detinjstva", ispričala je ona tada i istakla da je otac maltretirao i Milicu, ali da joj je posebno žao jer je u njihovoj kući vladao zavet ćutanja. Majci je zamerila što je nikada nije branila.
"Najstrašnije je što mi ta žena nikada ništa nije rekla, ne što me nije branila. Znala sam šta je strah, zato sam razumela što me nije branila. Nisam mogla da razumem zašto mi nikada nije prišla da mi kaže: ‘Volim te, ali strah me je da te branim"‘, rekla je Jelica u svojoj ispovesti i istakla da joj je na taj način majka stvarala osećaj krivice,a na njene reči je reagovala i Milica.
"Ne osuđujem, ja razumem. Svako od nas teži ka tome da bude iskren i slobodan. Kada smo iskreni i slobodni tada smo nepobedivi, osposobljeni da volimo i budemo ono što uistinu jesmo. U suprotnom osoba se oseća kao da je zarobljena. Potreba da se oslobodi se izražava na različite načine, jedan od njih je da modeluje sopstvenu istinu, izbegne vlastitu odgovornost. Deca su sa šesnaest godina već odgovorna. Mnoge devojke sa šesnaest postaju majke i počinju da odgajaju decu, sa dvadeset već prave kuće i stvaraju porodice. Jasno je da uvek možemo, da ima načina da sebe zaštitimo i negujemo", rekla je tada košarkašica koja je bila žrtva parnerskog nasilja. Naime, ona je tadašnjeg dečka Simona Šiklića prijavila zbog nasilja o čemu je javno govorila
"Ono zašto sam ja otišla i prijavila nasilje, jeste to što nisam mogla više da trpim. To je trajalo, ja sam mislila proći će. Ja sam osvajala medalje, ali kad je ponestalo novca, rekla sam sebi 'ili će te ubiti, ili ćeš prijaviti nasilje', došlo je do zadnje tačke", rekla je nedavno za Prvu Milica Dabović.
"Žena prvo naleti na osude, pitanja kako i zašto joj se to desilo. Ja hoću da kažem da ne sme niko nikoga da bije, ni muško, ni žensko... Za sve je isti zakon. Posle sigurne kuće, žene su puštene nizvodno. Jednostavno su same sa sobom, nailaze na otpor i ne mogu ni da nađu zaposlenje jer se plaše nasilnika", rekla je ona tada.
Ipak. čini se da brojne životne nedaće nisu spojile sestre. Danas je Jelica privedena u sklopu akcije protiv antivakcinaša zbog objave na Fejsbuku, a Milica je istakla da su njih dve potpuno različite.
"Ne znam šta da kažem ni o njenom privođenju, ni o antivakserskim stavovima. Ja ne samo da nisam protivnik vakcina, već sam se prijavila za vakcinaciju. Jelica i ja smo nebo i zemlja. Svaka radi ono što misli da je najbolje", rekla je Milica za Hello! portal i istakla da sa sa mlađom sestrom Anom, koja je trenutno u Francuskoj, ima daleko bolji odnos.
"Ana je potpuno drugačija od svih. S njom se neuporedivo bolje slažem nego sa Jelicom, a većina stavova nam se podudara", rekla je Milica dok se najmlađa sestra Dabović ni ovoga puta nije oglašavala za medije.
Izvor: Lepa&Srećna