Kako da budemo zdrave, lepe, negovane i srećne: Evo kako je bilo na Festivalu zdravlja magazina “Lepa&Srećna”

Šta podrazumeva preventiva, kako očuvati psihofizičko zdravlje, vitalnost i lepotu, na koji način postići duševni mir, bile su glavne teme panela magazina “Lepa&Srećna”, koji je održan 24. septembra u Domu vojske Srbije u okviru Trideset drugog festivala zdravlja. Učesnice panela bile su stručne saradnice magazina: Dajana Švraka Milutinović, magistar farmacije, master ishrane i suplementacije, Ivana Idei Todorić, psiholog, geštalt i EMDR psihoterapeut i Milica Bursać, TV voditeljka koju ovih dana gledamo u emisiji “Čuvajmo svoje”. Moderator je bila Žaklina Milenković, glavna i odgovorna urednica magazina “Lepa&Srećna”.

Koji je vaš najvažniji savet za preventivu u oblasti ženskog zdravlja?

“Moj prvi savet je da briga o sebi dobije stalno mesto u vašem dnevnom rasporedu. To podrazumeva raznovrsnu ishranu, dovoljno sati spavanja, svakodnevno kretanje, za pušače i prestanak pušenja, kao i preventivne preglede prilagođene godinama i mogućim rizicima od bolesti. Važno je i da potražite podršku kada vas stres ili iscrpljenost preplave. Promene u navikama mogu biti jednostavne: šetnja koju ćete uklopiti u svakodnevne obaveze ili ples uz omiljenu muziku, zatim više povrća u obrocima i zakazivanje pregleda koji odlažete. Za dugoročno zdravlje važna je doslednost. Preventivne preglede planirajte i kada se osećate dobro, a nove ili uporne tegobe proveravajte na vreme.”

U kojoj meri ishrana može doprineti očuvanju zdravlja?

“Ishrana je važan deo prevencije: može pomoći u regulisanju telesne mase, krvnog pritiska, šećera i masnoća u krvi, i smanjiti rizik od hroničnih bolesti. Najveći uticaj na zdravlje ima ono što jedete redovno, mesecima i godinama. Preporučujem obroke koji sadrže mahunarke i ostalo povrće, voće, integralne žitarice, odgovarajuće izvore proteina i nezasićenih masti. U ishrani koja je kod nas uobičajena, ima dosta ugljenih hidrata a nedovoljno proteina, uz preskakanje obroka. Stoga bi moj savet bio da se potrudite i imate tri obroka dnevno, da vam svaki obrok sadrži proteine i da smanjite količinu ugljenih hidrata, naročito uveče. To može biti sasvim običan ručak: pasulj sa salatom ili riba s povrćem i krompirom. Korisno je izbegavati zaslađene napitke, suvomesnate proizvode i slane grickalice. Pravilna ishrana može biti pristupačna i prilagođena vašim navikama, a u slučaju bolesti treba je uklopiti s terapijom.”

Glosa:

Moj prvi savet je da briga o sebi dobije stalno mesto u vašem dnevnom rasporedu

Šta biste nam savetovali za zdravo mršavljenje?

“Birajte plan koji možete uklopiti u svoj način života i održavati mesecima. Ne možete živeti po tabeli. Za smanjenje telesne mase važno je da energija uneta putem hrane bude manja od potrošene, uz dovoljno hranljivih materija i porcija prilagođenih svakome ponaosob. Praktičan početak čine redovni, planirani obroci, s povrćem i proteinima u glavnom obroku i sa što manje kalorija iz napitaka. Ne plašite se proteina, oni će vam pomoći da istopite salo, a zadržite mišiće. Uz takvu ishranu, važno je svakodnevno kretanje, zatim dovoljno sna i vežbe snage koje će vam očuvati mišićnu masu. Napredak se prati i kroz energiju, kondiciju i zdravstvene pokazatelje. Povremeno odstupanje je dopušteno, ali već sa sledećim obrokom nastavite po planu. Međutim, kod gojaznosti i pridruženih bolesti treba uključiti odgovarajuće lečenje.”

Pronađite unutrašnji mir

Da li je moguće u ovom užurbanom svetu postići i sačuvati duševni mir, i izboriti se sa stresom, samo su neka pitanja na koja je odgovorila Ivana Idei Todorić, psihoterapeut.

Kako u današnjem brzom tempu života postići i očuvati mir?

“Ako mir definišemo kao stanje u kome smo stalno opušteni, ništa nas ne uznemirava i imamo potpunu kontrolu nad sobom i svojim životom, onda je takav mir praktično nemoguć. Ali, ako mir razumemo kao sposobnost organizma i osobe da se posle aktivacije vrati u stanje regulacije, onda je odgovor drugačiji.

Zdrav čovek nije onaj koji se nikada ne uznemiri. Naime, zdrav nervni sistem ume da se aktivira kada je potrebno, ali ume i da se vrati. To je velika razlika. Zato bih pre govorila o sposobnosti za regulaciju, nego o stalnom miru. Možemo biti uznemireni, tužni, ljutiti, zabrinuti i istovremeno ostati u kontaktu sa samim sobom i sposobni da delamo. Tu postoji jedna zamka savremene kulture: nastojimo da eliminišemo neprijatna stanja, umesto da razvijemo kapacitet da ih podnesemo i kroz njih prođemo. Jer, mir nije odsustvo života; mir je sposobnost da nas život pomeri, a da nas ne izgubi.”

Glosa 2
Možemo biti uznemireni, tužni, ljutiti, zabrinuti i istovremeno ostati u kontaktu sa samim sobom i sposobni da delamo

Kažu da se stres ne može izbeći, ali se može promeniti odnos prema njemu?

“Da, ali je veoma važno da se ta rečenica ne pretvori u poruku: „Ako ste pod stresom, problem je u tome kako razmišljate“, zato što to nije tačno. Postoji razlika između stresora, onoga što vam se događa, i stresnog odgovora koji taj događaj pokreće u vama. Ne možete uvek izbeći izazivače stresa – sprečiti bolest, gubitak, konflikt, zahtevnog šefa, neizvesnost ili životnu promenu. Ali možete uticati na to kako ćete razumeti situaciju, koje ćete resurse koristiti, da li ćete potražiti podršku i koliko ćete ostati u tom mobilnom stanju. Tu su važne individualne razlike, jer isti događaj neće proizvesti isti odgovor kod dve osobe. Zato ‘promeniti odnos prema stresu’ za mene ne znači naučiti da budete pozitivni, nego razumeti šta vas aktivira, kako vaše telo reaguje i šta vam pomaže da se vratite u regulaciju. Ponekad je najbolja promena odnosa prema stresu priznanje: Ovo je previše za mene, ja tako više ne mogu! A to nije slabost – to je informacija. Jer, stres postaje problem onda kada aktivacija traje dugo i kada nema dovoljno mogućnosti za oporavak. Savremena literatura to opisuje i kroz koncept alostatskog opterećenja, kumulativnog fiziološkog trošenja kroz stalnu adaptaciju.”

Saveti za lep i srećan život

O zdravim životnim navikama govorila je Milica Bursać, voditeljka televizijske emisije “Čuvajmo svoje”.

Možete li nam otkriti svoj omiljeni ritual za lepotu?

“Imam nekoliko jutarnjih aktivnosti: odmah po buđenju popijem dve čase vode, često s nekoliko kapi limunovog soka, zatim prošetam psa i usput uradim vežbe za zagrevanje. Posle toga pišem dnevnik, sabiram misli i napravim plan dnevnih obaveza. Volim da negujem lice i telo, da se krećem, dobro spavam i da imam male trenutke mira. Ali, moj najvažniji ritual nije kozmetički: nastojim da ne živim u stalnoj žurbi. Volim da hodam i budem napolju, da se smejem i lepo obučem iako nemam neki poseban razlog. Mislim da i to čini negu – kada se prema sebi ponašate kao prema nekome ko vam je važan, jer telo to nekako oseti.”

Glosa 3

Najvažniji ritual nije kozmetički - volim da hodam i budem napolju, da se smejem i lepo obučem iako nemam neki poseban razlog

Poznati ste po svom osmehu, imate li neki savet za sreću?

“Smeh mi je veoma važan. Ljudi koje volim, razgovor, druženje, priroda, knjige, filmovi, kreativnost – sve ono čime punimo glavu i srce, na kraju se vidi i spolja. Trudim se da ostanem radoznala, idem na časove glume... Mislim da je unutrašnja lepota sposobnost da i dalje vidiš lepotu, da se raduješ, voliš ljude, smeješ se sebi i imaš želju da naučiš nešto novo.

Antrfile

Festival zdravlja za sve generacije

Veliki broj posetilaca imao je priliku da sluša edukativna predavanja za sva životna doba, a na bini su se smenjivali programi vežbanja i nastupi dečjih plesnih i sportskih klubova, održavale radionice, promocije knjiga, panel diskusije. Za najmlađe je bila organizovana “Apoteka i laboratorija za medvediće” koju su vodili studenti farmacije. Na festivalu su i ove godine učestvovale mnoge zdravstvene ustanove, razna udruženja pacijenata i firme koje se bave zdravljem i zdravim načinom života.

Tekst Žaklina Milenković