Biljni tamjan, zbog kojeg je 25 mladih od početka ove godine hospitalizovano na VMA, jer su ga koristili kao legalnu zamenu za marihuanu, uskoro će se naći na listi nelegalnih psihoaktivnih supstanci, saznaje „Politika” u Ministarstvu zdravlja Srbije. Podsećanja radi, ovo ministarstvo je u novembru prošle godine definisalo novi spisak psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, dodavanjem 19 novih supstanci, a na predlog Nacionalnog centra za kontrolu trovanja sa VMA. Komisija Vlade Srbije je po hitnom postupku donela odluku za dodatno proširenje ovog spiska, čije je usvajanje u proceduri.

PROČITAJTE VIŠE: Za ili protiv: upotreba marihuane u medicinske svrhe u Srbiji

U Ministarstvu zdravlja podsećaju da su sve mlade osobe koje su hospitalizovane na VMA navele da su biljni tamjan, beli slez, crnu travu i „šarp bluberi” najčešće konzumirali pušenjem. Iako na kesicama ovih biljaka koje se nalaze u legalnoj prodaji stoji napisan njihov sadržaj, proizvođači su izostavili ključni sastojak – sintetičke kanabionoide, stimulanse CNS, halucinogene i supstance sa depresivnim dejstvom koje dovode do opasnih posledica.

Mira Kovačević, vršilac dužnosti direktora Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, kaže za „Politiku” da sve veći broj mladih koristi takozvane klupske droge među koje spada i „tamjan” – sintetički kanabinoid koji daje efekte slične marihuani i amfetaminima. Činjenica da se on nalazi u slobodnoj prodaji mlade drži u uverenju da je ovo„laka” droga koja ne izaziva štetna dejstva, a o specifičnoj teškoći takozvanih lakih droga dovoljno govori podatak da sintetički kanabinoidi izazivaju mučninu, hipertenziju, halucinacije, povraćanje, ubrzan rad srca i poremećaj srčanog ritma. Konzumacija psihoaktivnih supstanci koje nisu zabranjene zakonom otvara vrata ozbiljnoj zavisnosti, upozorava dr Kovačević. 

Svake godine između 100 i 150 mladih osoba dolazi na lečenje u Centar za mlade pri Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti, ali procenjuje se da je daleko više onih koji pomoć ne zatraže.

PROČITAJTE VIŠE: Šta je ohratoksin i koliko je opasan

„Procene Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut govore da u Srbiji ima 11.000 intravenskih narkomana, a da se broj onih koji koriste drogu na problematičan način kreće do 30.000.

Najveći broj adolescenata koji zatraže pomoć u našem Centru za mlade dolazi zbog zdravstvenih komplikacija izazvanih marihuanom, a 90 odsto odraslih pacijenata Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti su heorinomani. Mislim da raste broj mladih koji eksperimentišu sa psihoaktivnim supstancama, a posledice tog eksperimenta teško je predvideti. Naime, takozvane lake droge mogu snažno talasati mlade i nezrele osobe, a ako se adolescentna kriza poklopi sa uzimanjem narkotika, posledice mogu biti nesagledive. Drugi problem predstavlja činjenica da je droga u našoj zemlji jeftina – kada sam ja počela da radim, gram droge koštao je 100 maraka, a sada neko sa 1.000 dinara može da se drogira ceo dan. Nažalost, ni škole više nisu sigurno mesto za đake – dileri se odavno nalaze u školskim dvorištima i nude narkotike đacima”, zabrinuto konstatuje dr Mira Kovačević.

Na sledećoj strani pročitajte koji projekat je efikasan u borbi protiv narkotika.

PageBreakNjenu zabrinutost deli i Biljana Šoštar, predsednica nevladine organizacije „Eurohorizont”, koja je u poslednjih osam godina u više od 200 škola u Srbiji sprovela projekat pod nazivom „Škole bez droge – sigurno mesto za đake”. Rezultati prvog projekta koji je od 2006. do 2008. godine sproveden na uzorku 103 beogradske škole i drugog projekta koji je bio sproveden od 2010. do 2012. godine u 58 škola iz Niša govore da su polovini ovih obrazovnih ustanova nađeni tragovi narkotika. 

– Projekat „Škole bez droge – sigurno mesto za đake” radimo uz podršku Ministarstva zdravlja, on je u skladu sa strategijom za borbu protiv narkotika u Srbiji, a partneri na projektu su nam brojne zdravstvene ustanove u Srbiji. Suština projekta jeste da se na veoma egzaktan način testira prisustvo droga u školama, jer po Konvenciji o pravima deteta đaci ne smeju da se testiraju, odnosno od njih ne smeju da se uzimaju biološki uzorci (krv, pljuvačka, urin) pošto se na taj način povređuje fizički integritet deteta – objašnjava Biljana Šoštar.

PROČITAJTE VIŠE: Aspirin opasan za decu mlađu od 12 godina: primena dozvoljena samo kod nekih bolesti

Ali, dodaje ona, škola ima pravo da kontroliše svoj prostor, to jest ono što je imovina škole (nameštaj, toalete, učionice, svlačionice), tako da njeno rukovodstvo ima pravo da pozove stručnjake koji bi testirali prostor. Kontrolu vrše obučene osobe, a prostor se testira tako što se štapićem pređe preko prostora koji deca dodiruju, a potom se taj štapić stavi u reagens koji pokaže da li ima neke droge – jedan test testira prisustvo kokaina, heroina, ekstazija, marihuane i spida, a drugi pokazuje prisustvo do 14 droga.

„Ako je test pozitivan, obaveštava se direktor škole i saziva se roditeljski sastanak na kojem se kaže u kojoj su učionici pronađeni tragovi narkotika i ističe da postoji mogućnost da deca uzimaju drogu. Svim roditeljima se podeli kućni test za detekciju narkotika, objasni im se kako test funkcioniše i kaže kojoj nadležnoj zdravstvenoj ustanovi mogu da se obrate za pomoć i kako da porazgovaraju sa svojom decom o ovom problemu. O uspehu ovog projekta dovoljno govori podatak da je pri ponovnom testiranju broj škola u kojima su bili detektovani narkotici smanjen za deset odsto”, zaključuje Biljana Šoštar.

Tekst: Katarina Đorđević

Izvor: Politika