"Moraš ove godine da posetiš najlepši grad Evrope" - mesecima me je ubeđivao moj prijatelj iz Francuske Žan Klod Beli (Jean Claude Bailly) dok sam „tvrdio pazar“ planirajući da neki drugi put odem tamo. Ali, po onoj staroj „teško žabu u vodu naterati“, odnosno nekog ko uči francuski da uživo vežba jezik sa domaćinima Francuzima, rešio sam da u septembru obiđem „prestonicu“ regije Alzas u koju sam stigao vozom iz Štutgarta, prethodno avionom iz Beograda. Kasnije sam čuo da je jeftinija opcija leteti od Beograda do Bazela pa odatle opet vozom, ali to ću proveriti drugi put.

Strazbur turiste očarava centrom grada koji je zbog bogatog arhitektonskog nasleđa proglašen svetskom baštinom Uneska (1988. godine). Tu, u komšiluku, okolinom dominira Katedrala Notrdam (La cathédrale Notre-Dame), ali i ušuškani kvart Mala Francuska (La Petite France) sa mnogobrojnim restoranima i kafeima koji nude razna jela i specijalitete regije Alzas - šukrut (choucroute) i tart flombe (tarte flambée) odlično idu uz pivo. Sve to zajedno u restoranu pored reke (centar grada je na vodi) odaje utisak da ste u francuskoj Veneciji. Duh Nemačke koja je preko puta meša se sa francuskim duhom koji ga nadvladava...

Iako se u našim medijima najčešće spominje u kontekstu Evropske unije i Evropskog suda za ljudska prava, što možda stvara sliku o „hladnom“ mestu na kojem se samo donose važne odluke - Strazbur je, naprotiv, topao i gostoljubiv grad, pravi izbor za zaljubljene parove, studente koji imaju mogućnost da upoznaju kolege iz Evrope (petina stanovnika su studenti) ili porodice.

Mala Francuska je napitoreskniji deo starog Strazbura u kojem su nekada ribari, proizvođači brašna i kožari živeli i radili u kućicama sagrađenim iznad vode. Ove simpatične šarene građevine od drveta nastale su u 16. i 17. veku, a njihovi kosi krovovi nekada su pokrivali štale u kojima su zanatlije sušile kožu. Danas su ovde restorani, prodavnice suvenira i kafei koji vrve od turista. 

Oni ne propuste da obiđu katedralu u gotičkom stilu koja je najveća je slikovnica srednjeg veka. Na stotine skulptura za koje se čini da su odvojene od zida u stvari pojačavaju efekat svetlosti i senke. Boja ružičastog peščanika menja se kako prolazi dan, ali i u zavisnosti od boje neba. Unutra su prozori iz 12, 13. i 14. veka, kao i astronomski sat iz renesanse sa mehanizmom iz 1842. godine. Zvezda na vrhu katedrale završena je 1439. godine i visoka je 142 metra.

U Strazburu je, kažu, hrana više od života, a vekovna gastronomska tradicija stalno se obnavlja. Tart flombe možete naći i u pekaricama, ali ako želite pravu atmosferu Elzasa poručite ga u nekoj od winstubs, taverni toplog i veselog ambijenta. To je tanka pečena kora (pita koja izgledom podseća na testo pice) prekrivena slanim kremom, lukom i slaninom, koja se služi na drvenoj tabli. Jede se prstima i deli se sa prijateljima uz pivo. Šukrut je sličan podvarku: seckani kiseli kupus koji je odstojao u buradima (spomenik elzaške kuhinje). Ostala jela nađite na www.otstrasbourg.fr.

Miran ali gorostasan, prepun muzeja (ulaz je besplatan prve nedelje u mesecu) i parkova, i neizbežne romantike, Strazbur je destinacija na kojoj ćete odmoriti mozak. A ako i preterate sa jelom, sedite na bicikl poput Francuza koji ovde žive - i obiđite grad na dva točka.

A pre toga, osetite delić njegove atmosfere kroz našu galeriju slika...

Tekst: Nenad Blagojević

Prestonica Alzasa - Strazbur
1/11
Prestonica Alzasa - Strazbur
Vidi galeriju
LepaiSrecna Francuski grad koji često povezujemo samo sa institucijama Evropske unije poznat je i po tome što je jedini u svetu čiji je centar pod zaštitom Uneska, ali i po vekovnoj tradiciji dobrog ukusa i brojnim znamenitostima.