Đurđevdan se obeležava 6. maja i vezuje se za pogubljenje Svetog Georgija. Za ovaj praznik se vezuju brojni narodni običaji, koji se razlikuju od mesta do mesta.
U pojedinim krajevima Srbije običaj je da se na ovaj praznik pletu venčići, i to od biljaka koje su prikupljene dan ranije ili pre zore. Venčići se postavljaju na kapije, vrata i ulaze i smatra se da će doneti sreću, zdravlje i blagostanje u dom. Takođe, prave se i krstići od leske i drugog pruća, koji se postavljaju po vinogradu ili baštama, kako bi se usevi sačuvali od grada.
Običaj je da domaćica uoči Đurđevdana pripremi posudu sa vodom u koju će dodati lekovito, prolećno bilje, kao i čuvarkuću. Veruje se da će svako ko se umije tom đurđevdanskom vodicom biti zdrav i srećan tokom cele godine.
Nekada su meštani odlazili tokom noći ili rano ujutru u ubližnju šumu ili na livadu na uranak, gde su pekli jagnje i boravili u prirodi. Ideja je bila da se proslavi kraj zime i dolazak lepog vremena. Za ovaj praznik je vezana i izreka "Đurđevdanak - hajdučki sastanak", jer su hajduci okupljali u šumama kada olistaju, kako bi mogli da se kriju, dok su preko zime boravili kod jataka. Tokom đurđevdanskog uranka mladi su se kitili vrbovim prućem, koprivom, selenom i drugim biljkama simboličnog karaktera.
Jedan od zanimljivijih običaja se polako zaboravlja, a podrazumeva da mladi momci odlaze do kuća devojaka koje im se sviđaju i skidaju im kapiju. Odnose je do obližnje livade i šume, pa ih sutradan traže roditelji devojke. Veruje se da će se devojka kojoj je skinuta kapija udati te godine.
U pojedinim krajevima je strogo zabranjeno spavanje na Đurđevdan, jer se veruje da to dovodi do glavobolje.
Pogledajte i zašto kitimo kuće i kapije na Đurđevdan.
BONUS VIDEO:
Tekst: Lepa&Srećna/K.L.