Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Priče iz Srbije

Zašto kitimo kuće i kapije na Đurđevdan

Autor Spomenka Maric
Autor Spomenka Maric

Uz verski obred, ukrašavanje kapija i kuća za Đurđevdan je i terapija za dušu...

Izvor: Foto: Profimedia

Tradicionalno kićenje kapija, ograda, vrata, prozora, kuća, staja i torova biljem za Đurđevdan nije u srpskom narodu, kako bi se to površno dalo zaključiti - tek puki verski običaj obeležavanja jednog od najpopularnijih pravoslavnih praznika, pišu Večernje novosti.

Osim verskog obreda, kao terapije za dušu, đurđevdansko kićenje najraznovrsnijim, ali tačno određenim drvenastim, zeljastim ili cvetnim biljkama, ima jasnu ulogu i u očuvanju zdravog tela, pa i (iz)lečenju.

Kada se biljke kojima je domaćin okitio svoje domaćinstvo sasuše, odlažu se i čuvaju tokom cele godine radi napretka u kući, kao zaštitnici poseda ali, prevashodno, za spravljanje okrepljujućih eliksira ili čajeva za lečenje nekih bolesti.

Tako ovaj obred, uz već znana religijska značenja, pojašnjava poznati kraljevački biolog mr Živko Slavković koji je, proučavajući biljni svet svoga kraja, pre svega okolnih planina, beležio i narodne običaje vezane za kult biljaka, pa i - đurđevdansko kićenje.

"U selima na Goču, ili na Željinu, baš kao i na Stolovima i Kopaoniku grab je, recimo, omiljeno drvo od kojeg se pravi i okrepljujuća đurđevdanska kupka", napominje Slavković. Kako da je napravite, pročitajte ovde.

Travka mlađa koristi se za spravljanje čaja protiv mučnine i drugih smetnji u organima za varenje, a od zdravca eliksir koji čuva imunitet. Na Đurđevdan se, ne samo običaja radi, telo „žari“ mladom koprivom...

Đurđevdansko kićenje ne uklanja se danima, pa i nedeljama, sve dok se biljke kojima su kuće, dvorišta i torovi okićeni - same ne sasuše.

Najbolje iz rubrike

Inicijalizacija u toku...