Sveti Sava se, po crkvenom kalendaru, proslavlja 27. januara, a pravilo je da se na dan velikog srpskog svetitelja posti.
Običaji koji se u narodu praktikuju podsećaju na moći koje, po predanju, imao Sveti Sava. Smatrali su ga pastirom i zaštitnikom stoke, pa su na njegov dan puštali ovce i goveda same na ispašu. Zato bi domaćini i domaćice imali čitav dan na raspolaganju za kućne poslove. Otuda i verovanje da se baš na Svetog Savu valja obaviti veliko spremanje, suprotno običajima koji važe na "crveno slovo".
Ipak, iz straha za stoku, seljaci su uobičajili da na taj dan ne otvaraju britve i ne oštre noževe. Simbolički, to je izražavalo molbu da i čeljusti vukova ostanu sklopljene. Da ne bi došlo do gubitka u stadu, nisu nosili ni crveno tog dana, boju koja simbolizuje krv.
Najvažniji običaj koji se i danas praktikuje odnosi se na decu - svaki mališan treba da nauči neku pesmicu na ovaj praznik, kako bi lepo napredovao u školi tokom cele godine. Žene pripremaju perece. Na kilogram brašna, doda se aktivirani kvasac, 250 gr margarina, kašika šećera i tri kašičice soli. Zamesi se testo sa 4 šoljice mleka i 4 žumanceta, ostavi da naraste, pa se oblikuju perece, premazuju belancetom i pospu kimom, pa peku dok ne porumene.
Zahvaljujući velikim zaslugama Svetog Save za razvoj školstva i prosvete kod Srba u srednjem veku, dan njegove smrti, 27. januar se obeležava i kao Dan prosvete, a škole slave školsku slavu.
Izvor: Lepa&Srećna