Danas počinje Vaskršnji post, koji je ujedno i najduži. Post u hrišćanstvu je uspomena na podvig koji je učinio Isus Hristos.
Posle krštenja u reci Jordan, Isus pun Duha Svetoga povukao se u palestinsku pustinju, gde je proveo 40 dana, izbegavajući bilo kakvu hranu. U Svetom jevanđelju je zapisano: "I četrdeset dana kuša ga đavo: i ne jede ništa u te dane." (Luka, 4, - 2). Osim što je postio, Isus je i mnogo govorio o postu i rekao da će njegovi učenici, kao i svi oni koji ga slede u veri, postiti.
Šta je uopšte post?
U dane koje crkveni propisi određuju svojim vernicima, obavezno je uzdržavanje od mrsne hrane. Pravi post ima dve strane: duhovnu i telesnu. Duhovna strana posta ogleda se u uzdržavanju i od zlih misli, kao i od bilo kakvog greha.
Vreme posta je vreme našeg oproštaja onima koji su nam neko zlo naneli. To je vreme ljubavi, milosrđa i uzdizanja u veri, do čega se stiže svakodnevnim molitvama. Telesna strana podrazumeva promenu načina ishrane i potpuno izbegavanje određene vrste hrane. U pravoslavlju, hrana ima i duhovnu stranu, jer se veruje da se jelom bogosluži, kao što se na bogosluženju jede, pričešćuje.
Šta je cilj posta?
Uspostavljanje potpune telesne i duhovne ravnoteže sa sobom i sopstvenim okruženjem jeste i osnovni cilj i korist za one koji se posta pridržavaju. To je, pre svega, lična odluka, dokaz sopstvene vere i snage, a onaj kome svoje molitve i nade upućujemo.
Jelo u vreme posta
U vreme posta ne sme se jesti mrsna hrana. Pod mrsnom hranom podrazumeva se sva hrana životinjskog porekla: meso, mleko i mlečni proizvodi, jaja. Sva ostala hrana je dozvoljena.
Najstroži post koji upražnjavaju monasi ne dozvoljava ni upotrebu biljnog ulja, osim u određene dane, već se sva jela moraju spremati na vodi. Riba, morska i rečna, takođe je, u određene dane, dozvoljena. Vreme posta ne znači i odricanje od slatkih i slanih pita. Mogu se jesti pite od kupusa, krompira, zelja, pirinča, pečurki, bundeva, jabuka, višanja, trešanja. Zato je pomenuto šta ne sme da se jede, jer toga je mnogo manje nego onoga što se može i sme.
Kada treba postiti
Pravoslavna crkva poznaje jednodnevne i višednevne postove. Posni dani su, po pravoslavnom kalendaru, svaka sreda i petak, izuzev onih koji padaju u trapave sedmice. Uzdržavanje se propisuje i u sledeće dane: na Krstovdan (18. januara), Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja (11. septembra) i za Vozdviženje Časnog krsta (27. septembra).
Vaskršnji ili uskršnji post
U crkvenoj knjizi koja se zove triod (od grčke reči triodion) sadržan je čin bogosluženja za pokretne praznike u toku 18 nedelja - deset sedmica, 70 dana, do Vaskrsa i osam sedmica po Vaskrsu. Knjiga je dobila naziv po tome što se u njoj nalaze nepotpuni kanoni sastavljeni od tri pesme, koje su svakodnevno pevane na bogosluženju u vreme trioda. Triod se deli na posni i cvetni.
Koliko traje Vaskršnji post - po nedeljama
Vaskršnji post traje sedam nedelja ili 48 dana i najduži je post u pravoslavnom kalendaru. Narod ga naziva još i Časni zato što obuhvata vreme stradanja Isusovog i njegovog razapinjanja na Časni krst, a Vaskršnji jer se post završava praznikom vaskrsnuća.
Prva nedelja posta zove se Čista. Tad po pravilu sva jela treba kuvati na vodi. Druga nedelja je Pačista a u narodu se zove i Hroma, a dobila ga je po hromom konju za koga se veruje da ga u ove dane jaše sveti Todor. Treća nedelja je Krstopoklona, jer se vernicima koji su stupili u podvig posta, iznosi Časni krst na jutrenju na poklonjenje i celivanje.
Četvrta nedelja je Sredoposna, jer je to vreme sredine posta. Peta nedelja se naziva Gluva. U toku te nedelje se ne peva, ne igra i ne svira, a poslovi se ne započinju. Šesta nedelja je Cvetna. Tako je nazvana po cveću i zelenim grančicama koje su deca i građani bacali pred Hristosa kad je ulazio u Jerusalim. Sedma, poslednja sedmica pred praznik vaskrsenja je Strasna ili Velika nedelja. Najznačajniji dan u toj nedelji je Veliki petak, jedini dan u godini kad u pravoslavnim hramovima nema jutrenja niti bogosluženja, već se samo popodne drži opelo razapetom Isusu Hristosu. Tom prilikom, jedini put u godini, iznosi se plaštanica u koju je starac Josif iz Arimateje umotao Hristovo telo posle skidanja sa krsta, dodaje on.
Prekid posta
Postiti se ne mora, post je podvig i da ne mogu ga svi, uprkos najboljoj želji, izvesti. Usled različitih nedaća, iznenadne bolesti ili odlaska na duži put, boravak van kuće, mogućno je i dozvoljeno prekinuti post. Ako se postilo duže od tri dana, onda se ode na službu u hram Božji i od sveštenika uzme pričest i post prekine.
Kako se završava post
Poslednje sedmice višednevnog posta, ili bar poslednja tri dana, po pravilu, trebalo bi uzimati hranu i bez ulja. Kad se to uradi, odlazi se u hram na službu: na jutrenje, na liturgiju, ili na večernje.
Prijavi se svešteniku i izjavi da se želi primiti sveta pričest. Sveštenik će osobu najpre ispovediti, a posle službe će svi koji su se ispovedili primiti pričest, odnosto biti pričešćeni. To ne znači da se posle pričešća može odmah mrsiti. U svakom slučaju, mora se sačekati kalendarski završetak posta. Zato se većina vernika opredeljuje da poslednjeg dana uzme sveto pričešće, ali je tada i najveća gužva, pa se mora dugo čekati.
Izvor: Srbija danas