OBIČAJI I VEROVANJA OD USKRSA DO TOMINE NEDELJE: ovo je najvažnije u Svetloj nedelji

Svetla nedelja, ili Vaskrsna, ili Pashalna nedelja smatra se kao jedandanVaskrsa - cela sedmica se tretira kao jedan neprekidni dan.

Svetla nedelja se završava Tominom nedeljom, nedeljom Antipashe (Mali Vaskrs). Tokom ove sedmice, Carske dveri se sve vreme drže otvorene, sve do Svetle subote.

Pravilo Šestog vaseljenskog sabora (66. pravilo) kaže da od Vaskrsa pa do Tomine nedelje, traje veselje u čast Vaskrsenja Hristovog.

Ova sedmica je uvek trapava, tj. ne posti se sredom i petkom.

Svetle sedmice počinje liturgijski period koji traje pedeset dana - od Vaskrsa do Duhova. 

VASKRŠNJI PONEDELJAK

Na Vaskrsni ponedeljak se nastavljaju gozbe i veselja, na kome se ugošćavaju rođaci, kumovi, komšije i prijatelji.

To je zapravo jedna jedina stvar, koju pravi i iskreni vernici nikako ne bi smeli da zaborave da urade na ovaj dan. Dakle, da nastave da se vesele i tu radost podele sa najbližima. Prema narodnom verovanju, oni koji se ogluše o ovo jednostavno "pravilo" prkose Bogu i Hristosu i neće im ići u životu "kako treba".

To je vreme kada se okuplja rodbina i iz udaljenijih krajeva. U mnogim mestima se organizuju litije, uključujući i manastir Hilandar.

Tamo, rano izjutra, po završenoj službi u hramu, monasi izlaze iz manastirske porte, noseći crkvene predmete, na čelu sa ikonom Bogorodice Trojeručice. Krećući se laganim hodom u povorci, poju svo vreme tropare Bogorodici i obilaze mesta: Krst cara Dušana, spomen mesto Bogorodici podignuto na mestu gde je uginula mazga koja je donela ikonu Bogorodice Trojeručice iz Jerusalima, kosturnicu gde se čuvaju kosti upokojenih monaha, a onda se vraćaju u manastir i ponovo ulaze u hram.

Što se tiče starih običaja, u nekim krajevima Vojvodine na današnji dan momci koji su za ženidbu u prepodnevnim satima u fijakerima obilaze devojke u selu koje su za udaju. Sa sobom obično vode i tamburaše ili sami sviraju poneki instrument, ali obavezan detalj je posuda sa vodom. Kada dođu kod devojaka, polivaju ih vodom, odnosno, prema narodnom verovanju, spiraju grehe sa njih i spremaju da ih ožene. Što više vode potroše, to je veća šansa da su baš tu devojku odabrali za buduću suprugu. Zbog ovog običaja vaskršnji ponedeljak zove se još i vodeni ponedeljak.

VODENI UTORAK

U vodenoj sedmici, kako se u narodu naziva prva nedelja po Uskrsu, naročito se priznaju, i po važnosti izdvajaju, vodeni utorak i vodena subota. U središnoj Šumadiji se, pak, praznuju tri vodena utorka.

To su, osim svetlog utorka - onog po Vaskrsu, i utorak po Đurđevdanu i utorak po Trojicama. Sva tri utorka, u jeku prolećnih radova u polju, posvećena su vodi, odnosno praznuju se da bi pala kiša, neophodna za rast i rod useva.

Po verovanju u Gruži, na vodeni utorak nije valjalo ništa raditi (prati, šiti, krpiti, ukrašavati) na muškoj odeći, pogotovu budućih vojnika.

GARAVA SREDA

U sklopu vaskršnje svetkovine su u sva tri dana po Uskrsu - koji se nazivaju svetlim danima - i obredne povorke.

Na garavu sredu neženje starije od trideset nagarave se po licu, i u pratnji svirača, vuku kroz selo panjeve. 

Ponegde još, kao u jugoistočnoj Srbiji, mogu se i u ovom veku sresti devojke - povorke kraljica, a u fruškogorskim selima muška družina polivača, ili vesela bratija, sa buretom na kolima, čiji je "polivački kolač" - vino. Na vaskršnji utorak, kao i na na svetlu ili belu sredu, takođe u nekim naseljima idu povorke krstonoša ili litija. 

Međutim, bela sreda se u severnom Banatu naziva garava sreda. Naziv je dobila po vedroj povorci koja se kreće po naselju. U povorci su isključivo neoženjeni mladi ljudi do tridesete godine, to jest momci poodmaklih godina koji se još nisu oženili. Oni idu uz pratnju svirača i kroz selo vuku - panj. Kako su neki od njih nagaravljeni, ova sreda je dobila naziv - garava.

Običaj da na garavu sredu neoženjeni budu, ovako javno, nagaravljeni, održao se do pred Drugi svetski rat.

ZELENI ČETVRTAK

Jedan od naziva za sedmicu po Vaskrs je prazna nedelja. U istočnoj Srbiji se ona praznuje - da bi bila rodna godina, to jest da polje ne bude prazno.

Osobito se u ovoj sedmici svetkuje prazni četvrtak. U ovim predelima su, počev od praznog četvrtka pa do Spasovdana, dakle pet četvrtaka, svetkovali tako što nisu dirali zemlju u polju, odnosno nisu orali ni kopali, niti uprezali stoku, dok su ostale poslove mogli da rade.

U ostalim, pak, predelima nisu takođe radili u četvrtke ovog razdoblja, koje su nazivali beli ili zeleni četvrtci.

ISTOČNI PETAK

I petak po Vaskrsu, koji se naziva beli, blagi ili trapavi petak, odnosno petak kada se ne posti, što je i razumljivo, jer mu je prethodio najduži i najstroži post u godini. 

Za ovaj petak, koji se još naziva i svetli petak, po Srbiji i Bosni je rašireniji naziv istočni petak.

Naziv mu je nastao od reči istočnik, što znači: izvor, jer je bilo u običaju da se, rano zorom, odlazi na izvore i kladence, gde se obredno, radi zdravlja, umivalo. Ova okupljanja su prerastala u svetkovinu koja se, uz obed, tu provodila celog dana.

Na ikoni praznika se slika Majka Božija sa Bogomladencem, iznad izvora, kojem prilaze slepi, bogalji, carevi i sveštenici. Kod Grka, od 16. veka i kod Rusa, izvori (istočnik) pri manastirima ili blizu njih, posvećivani su ovom prazniku.

Sveti Serafim Sarovski se često molio pred ovom Bogorodičnom ikonom. Svake godine Ruski Patrijarh na Istočni petak služi u Sergijevom Posadu kraj Moskve, posle Liturgije i molebana Bogorodici, obavi malo osvećenje vode.

Običaj je da se zorom izlazi na najbliži izvor ili vodicu, gde se umiva, pije voda, bere cveće, veseli i vraća se kući tek uveče.

ZAKLOPITA SUBOTA

Prva subota po Vaskrsu se dan u Levču i Temniću naziva zaklopita subota, koju su naročito svetkovale žene, dok su muškarci to označavali na neobičan način, naime - na taj dan se niko ne brija i ne šiša.

Subota je inače, po narodnom određenju, udovički ili mrtvački dan i posvećena je prevashodno pomenu mrtvih, a zaklopita subota, kao dan posvećen pokojnicima, ima naglašen mrtvački karakter, što se vidi i po nešišanju i nebrijanju muškaraca. Treba imati u vidu da su, izuzev subote, nazivi svih dana u nedelji slovenskog porekla. Reč subota je pozajmljena iz jevrejskog jezika, gde glasi "šabat" (ili sabat), a znači: pokoj, mir, odmor, a u jevrejski jezik je ušla iz asirskog jezika.

Na osnovu ove posuđenice je izgrađeno mišljenje da je, verovatno, stara slovenska nedelja bila šestodnevna. Međutim, s druge strane, postoje vrlo jasni dokazi da su Sloveni imali sedmodnevnu nedelju, pogotovu ako se imaju u vidu njihova astronomska znanja i upravljanje prema Mesečevim menama. Stoga je prihvatljivije gledište da je naziv za subotnji dan izbegavan, jer je (kao npr. bezimena nedelja) pripadao božanstvu smrti ili podzemnog sveta.

TOMINA NEDELJA

Sedmični dan odmora prve sedmice po Vaskrsu naziva se i Tomina nedelja. Naziv je dobila po Tomi, jednom od dvanaest velikih apostola.

U sedmici između Vaskrsa i Tomine nedelje vrata raja su otvorena i onaj ko tad umre pravo u raj ide.

 Po biblijskom učenju, Isus Hrist se po vaskrsnuću javio svojim učenicima, ušavši kroz zatvorena vrata.

Osvedočivši se u njegovo vaskrsnuće, ova jedanaestorica su to ispričala dvanaestom (Tomi), koji je u trenutku Isusovog javljanja bio odsutan, no on im odgovori: "Ne verujem, dok to ne vidim." Osmi dan po Vaskrsu je Isus Hrist ponovo došao među svoje učenike, zatekavši ih sve na okupu i prekoreo Tomu što nije odmah u njegovo vaskrsnuće poverovao.

Otuda je Toma, čije ime na jevrejskom znači Blizanac, dobio nadimak Neverni. Uverivši se, tako, lično u Hristove rane i njegovu besmrtnost, Toma je postao jedan od najdoslednijih pobornika hrišćanstva, koje je širio u Palestini, Persiji i Indiji. Stradao je izboden kopljima, u indijskom gradu Melipuru, zato što je suprugu i sina tamošnjeg cara preobratio u hrišćanstvo.

POBUSANI PONEDELJAK

Osmi dan po Vaskrsu, ili u ponedeljak po vaskršnjem ponedeljku, običaj je da se pobusaju grobovi, što znači uredi, očisti od korovskog rastinja, busenje na humkama. Zato se ovaj dan naziva Pobusani ponedeljak (negde i pobušeni ponedeljak).

U Gruži se on smatra Vaskrsom pokojnika, te svako daje pomen i sprema za dušu svojim umrlim precima i srodnicima. Uz prekađivanje grobova, na pobusani ponedeljak se pale sveće pokojnicima, za čiju se dušu dele šarana vaskršnja jaja.

Po svemu, ovaj dan ima svojstva zadušničkog dana, koji se još naziva i Mali Vaskrs. Mali Vaskrs se u banatskim selima provodi vrlo vedro pod nazivom kumačni ponedeljak, jer se tog dana održava običaj kumačenja. Ovoga dana su se, uz trostruko ljubljenje kroz venac spleten od cveća, sklapala drugarstva i pobratimstva mladih. Devojčice i devojke su postajale "kume", a dečaci i mladići "pobre". Običaj kumačenja se u naseljima po Fruškoj gori naziva ružičalo, a pod tim nazivom se očuvao sve do danas i kod preostalih Srba u okolini Budimpešte.

Izvor: Kurir / Srpsko nasleđe