Sveća, kolač i žito jedine su tri stvari koje su zaista neophodne za slavu, podsećaju nas naši stari. Oni su znali i da prate dim slavske sveće pri gašenju.
Govorilo se, ako ode pravo u vis, to je znak da će sledeća godina biti berićetna, da će se čeljad lepo slagati. Ako dim krivuda i uvija se, pričali su, to je razlog za brigu pa treba čuvati stoku što bolje, a ukućane štititi od bolesti.
Da bi se sveća ugasila prema običajima, to treba da učini domaćin slave. On se prvo prekrsti, pa sveću gasi polako, tako što iz čaše s vinom kašičicom polako poliva plamen. Zatim se sveća nosi na svečano mesto, obično pred samu ikonu.
Slavska sveća redovno stoji na tom mestu i može se paliti prilikom svih kućnih molitvi, kao i u prilikama kad sveštenik dođe da osvešta vodicu. Najbolje bi bilo da se iskoristi do sledeće slave, a ako to ne bude slučaj, može se odneti i u crkvu i zapaliti pre liturgije.
Slavska sveća uvek se pali tako što se poljubi, osoba prekrsti i u molitvi pomene Boga i svoje najmilije i tek onda zapali plamen.
Izvor: Lepa&Srećna