Nova naivna umetnost

Sudeći po lepim vestima koje stižu iz Kovačice, 2014. godina biće veoma plodna kada je reč o naivnom slikarstvu u Srbiji. Galerija Babka iz Kovačice i njen osnivač Pavel Babka uz nesebičnu pomoć gospodina Eduarda Kukana, predsednika delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa Srbijom i zemljama u okruženju, objavili su godišnji stoni CD kalendar (postolje je kutija za disk) sa 12 slika naivnih slikara. Za 21. februar najavljeni su Centralna manifestacija povodom dana maternjeg jezika u Srbiji u ovoj galeriji i otvaranje izložbe Panonska minijatura. Pre toga, od 10. do 14. februara slike iz galerije biće izložene u sedištu Uneska u Parizu gde će osim gospodina Babke gostovati i mladi slikari Eva Hrkova i Miroslav Hraško.  

Na jesen, pod pokroviteljstvom ministra kulture Slovačke Mareka Mađariča i ministra kulture Srbije Ivana Tasovca, 1. i 3. oktobra u Dvorani Ministarstva kulture u Bratislavi biće održan okrugli sto o slovačkom naivnom slikarstvu u Srbiji, kao specifičnom elementu nematerijalnog kulturnog nasleđa, a pričaće se i o njegovoj zaštiti i usklađivanju sa Uneskovim programima.

Vladimir Galas - Porodica u kojoj svi slikaju

U porodici Vladimira Galasa (30) iz Padine nije bilo slikara, zbog čega je ovom momku nedostajalo malo ohrabrenja da nađe put prema umetnosti. Ali, susret sa Jurajem Lavrosim pre 13 godina istovremeno mu je doneo lepe promene i u privatnom i u poslovnom životu. Ne samo što je učeći uz ovog priznatog umetnika počeo i sam da slika otkrivši svoj talenat i interesovanje prema bojama i platnu, nego je i upoznao Jurajevu ćerku Ljiljanu (26), sa kojom je već šest godina u braku.

- Moja žena je pomalo slikala uz svoje roditelje koji se time bave još od 1987. godine. Vreme je prolazilo, a slikanje joj je bilo u drugom planu sve do 2010. godine kada ponovo uzima četkicu u ruke. Umesto naivne umetnosti opredeljuje se za nešto novo i kao velika sanjarka počinje da slika ono što je najviše inspiriše: Afriku, životinje sa tog kontinenta i Mesec. Prvu izložbu imala je prošle godine na svoj 25. rođendan, na očevoj izložbi povodom njegovih 25 godina rada i pola veka života - počinje Vladimir razgovor pričajući o supruzi, pa nastavlja o sebi.

- Najviše volim da slikam konje, pašnjake, seljački život, pecaroše, kuće od slame.

Noć mi je za umetnost i to najviše zimi jer se danju i po lepom vremenu bavim građevinarstvom - kaže Vladimir, koji je prvu samostalnu izložbu imao u Slovačkoj 2009. godine sa tastom u Bratislavi.

Vladimirov i Ljiljanin sin Benjamin (4) takođe voli da slika, a mamu i tatu je iznenadio kad je poželeo da sa njima učestvuje na likovnoj koloniji u Padini.

- Dali smo mu platno, tempere i četke, a on je seo na majčino mesto, počeo da slika kuću, drveće, oblake i travu, i potpisao se sa „Beni“. Rekao je: „Mama, idemo kući, ja sam završio sliku.“ To je za njega bio veliki dan jer je upoznao mnoge slikare - ponosno nam je rekao Vladimir.

Magdalena Toman - Uvela sam gotiku u naivu

Slikarka naive Zuzana Holubekova inspirisala je mladu Magdalenu Toman (23) iz Kovačice koja se zbog posla sa svojim verenikom, a sada suprugom, preselila u slovački grad Trnavu, da počne da se bavi tom umetnošću. Posle godinu dana Magdalena je savladala osnove naive i počela samostalno da slika.

- Odrasla sam u Kovačici, završila sam gimnaziju, a likovnu akademiju nažalost nisam uspela da upišem - priča Magdalena.

U početku je najviše slikala kućice, pejzaže, poneku devojku u slovačkoj nošnji, a u poslednje vreme, tragajući za sobom i svojim stilom slikanja, počela je da uvodi gothic stil, odnosno gotičke dame i malo tamniju i mističniju atmosferu - sve to pod uticajem epske fantastike i pojedinih pravaca metal muzike.
- Volim mesta sa zamkovima i starim građevinama. Inspiriše me sve što me okružuje - iskrena je Magdalena koja na kraju razgovora za Lisu dodaje da su slikarstvo i umetnost život za nju - za sada hobi, ali da bi volela da može da živi od toga.

Na sledećoj strani pročitajte o Miroslavu Hrašku koji je uspešno spojio slikarstvo i pčelarstvo.

PageBreak

Miroslav Hraško - Pčelarstvo i slikarstvo

Jedna od slika Miroslava Hraškog (23) iz sela Hajdučice, na 35 kilometara od Vršca, stoji uz mesec novembar i krasi stoni kalendar za 2014. godinu, dok će ostale radove ovog talentovanog umetnika sledećeg meseca videti i publika u Parizu u Sedištu Uneska.

Prve korake u slikarstvu napravio je vodenim bojama kao tek stasali tinejdžer, a onda pre dve godine odabrao naivno slikarstvo. Gledajući radove naivnih slikara na poslednjoj stranici slovačkih novina, isecao ih je i sakupljao, a onda počeo da ih kopira, te da razvija svoj stil naive.

- Motivi koje prenosim na platno su moje prirodno okruženje (šuma, reka, livade) i pčele, jer živim u selu i bavim se pčelarstvom. Tradiciju je počeo deda, a nastavio otac i sada ja. Imamo oko 200 košnica i to mi je sada osnovni posao, a slikanje hobi. Učestvovao sam na jednoj kolektivnoj izložbi prošle godine u Bratislavi, a nedavno sam u svojoj rodnoj Hajdučici imao prvu samostalnu izložbu - rekao je Miroslav.

Tekst: Nenad Blagojević