Dečački snovi Borisa Malagurskog (25) da kao veliki postane istraživač prirode i životinja beležeći avanture kamerom ostvarili su se u nešto drugačijem obliku, a on postao jedan od naših najcenjenijih reditelja angažovanih dokumentarnih filmova. Snimanje i analiza okruženja bili su mu izazov još od osme godine kada je dobio prvu kameru, a putovanja doprinela da ga ta strast drži nemerljivo jakom energijom entuzijaste.

Kako se u životu vodio majčinim optimizmom koji joj je pomagao da ostvari ciljeve, tako je radio i u poslu. Da nije bilo vere u sopstvene ideje pitanje je da li bi bilo trenutno aktuelnog filma "Beograd" koji čekaju brojna gostovanja u decembru i januaru (Stokholm, London, Austrija, Australija). Pripremao ga je šest godina, scenario je napisao 2007, a premijera je bila u oktobru ove godine u Sava Centru.

- Majka je uvek govorila da ima rešenja za sve i ja sam tako vaspitan. Koliko god cilj bio lud i neostvariv, dokučiv je uz manje ili više vremena. Parafraziraću Franja Asiškog koji je govorio „daj mi snagu da promenim stvari koje mogu, a mudrost da prepoznam one koje ne mogu“ - priča Boris.

Na sledećoj strani pročitajte o Borisovom iskustvu sa Novakom Đokovićem.

PageBreak

- Kada su mi ljudi govorili da nema šanse da dođem do Novaka Đokovića jer je oko njega stvoren neprobojni zid, verovao sam da postoji šansa i nakon godinu dana pokušavanja snimio izjavu. Najbliži prijatelji su mi dok sam bio u Vankuveru rekli da sam lud kada sam zacrtao da ću za Težinu lanaca sakupiti 15.000 dolara, a na kraju sam imao 22.000 - seća se.

Boris je rođen u Subotici, a od 2005. do 2011. godine je u potrazi za „američkim snom“ živeo u Kanadi. Verujući u savršen život želeo je, kaže, „da ima svoj ormarić i da ide na žurke - baš kao u američkom filmu“.

- Sve mi je to sada smešno, imajući u vidu stavove koje propagiram. Brzo sam shvatio da mi taj ormarić ni šoping molovi ništa ne znače i da je ono što tražim ljudska duša, bliskost i druženje kojeg tamo nema kao ovde.

Snimajući film u Beogradu Boris je upoznao svoju izabranicu, sada i verenicu Ivanu Rajović (posvetio joj je film), koja je i bila jedan od razloga za preseljenje u prestonicu Srbije.

- Nije nemoguće „probiti“ u javnost ovakvu temu na gerilski način i bez podrške odgovornih institucija koje po mom mišljenju nisu uradile posao kako treba. Za nas je ovo bio test da vidimo da li dve osobe bez pomoći velike korporacije i medijske kuće mogu da izreklamiraju film i napune Sava Centar. Na kraju smo imali prilog u drugom Dnevniku RTS-a - kaže Boris i dodaje da je individualna inicijativa ključna jer u Srbiji ima ljudi koji imaju sluha za važne priče i koji kad se udruže mogu mnogo toga da urade.

Tekst: Nenad Blagojević