- Na pojedinim sahranama u Srbiji novac se ostavlja na sanduku, ali običaj nije isti u svim krajevima i izazvao je raspravu na mreži X.
- Negde sav novac uzima porodica pokojnika, a u drugim sredinama deo ide crkvi ili manastiru, zavisno od lokalne tradicije i dogovora.
Na pojedinim sahranama u Srbiji može da se vidi običaj koji mnogima nije poznat - novac se ostavlja na sanduku pored pokojnika. Nekada to čine članovi porodice i prijatelji, a postoje i krajevi u kojima novac na sanduk prvi stavlja sveštenik.
Upravo takav prizor pokrenuo je raspravu na društvenoj mreži X, nakon što je jedna žena opisala šta je videla na sahrani. Kako je navela, sveštenik je posle opela prišao pokojniku, stavio 200 dinara na ikonu na sanduku, a zatim su isto počeli da rade i ostali prisutni. Međutim, ono što je usledilo pokazalo je da ovaj običaj nema isto značenje u svim krajevima Srbije, niti novac svuda pripada istoj osobi.
Sveštenik stavio 200 dinara, a zatim su ga pratili i ostali
„Kad je završio opelo u crkvi, sveštenik se prvi oprostio od pokojnika i na ikonu na sanduku stavio 200 dinara. I onda su svi prisutni, ljubeći krst, takođe stavljali novac, veće svote, verujući da je to za porodicu. A nije bilo“, navodi se u objavi koja je izazvala brojne reakcije.
Pitanje je bilo jednostavno: šta znači novac koji se ostavlja na sanduku i ko ga na kraju uzima? Odgovori su pokazali koliko se običaji razlikuju čak i između susednih krajeva.
Negde novac uzima porodica pokojnika
Jedna korisnica navela je da se u njenom kraju novac ostavljen uz pokojnika daje porodici.
„Dozvolićete da je to meni, u najmanju ruku, čudno, jer u delu Šumadije gde ja živim sav novac koji se stavlja na sanduk uzima pokojnikova porodica, jer je njoj i namenjen, nezavisno od njenog ekonomskog statusa i bez bilo kakvih sugestija sveštenika“, napisala je.
U tom slučaju novac ima pre svega materijalnu i simboličnu svrhu - predstavlja pomoć porodici u trenutku kada se suočava sa troškovima sahrane i gubitkom člana porodice. Upravo zbog toga pojedini ljudi ovaj običaj doživljavaju kao način da se porodici pruži podrška.
Negde se novac deli između porodice i crkve
Drugačiji običaj opisala je žena koja je prisustvovala sahrani u manjem gradu. Prema njenim rečima, sveštenik im je objasnio da porodica može da uzme novac ukoliko joj je sahrana predstavljala veliki finansijski teret, ali da deo može da se ostavi crkvi ili manastiru kao prilog.
Kako je navela, taj novac može da bude namenjen za pominjanje pokojnika na liturgijama tokom 40 dana. To pokazuje da u nekim sredinama novac ostavljen uz pokojnika može da ima više različitih namena, u zavisnosti od lokalnog običaja i dogovora sa porodicom ili sveštenikom.
A negde novac uzima sveštenik?
Među komentarima se pojavilo i potpuno drugačije iskustvo. „Kod nas je običaj da, dok pop ne dođe, sve pare koje se ostave pored pokojnika idu porodici. A kad pop počne opelo, pa do ukopa, sve što narod ostavi uzima pop“, napisala je jedna korisnica.
Upravo ova razlika izazvala je najviše nedoumica, jer pokazuje da ne postoji jedno pravilo koje važi za sve sahrane u Srbiji. Negde novac pripada porodici, negde se deo odvaja za crkvu ili manastir, dok se u pojedinim krajevima razlikuje i trenutak od kojeg novac počinje da se smatra prilogom svešteniku.
Zašto se novac uopšte stavlja na sanduk?
Ovo je pitanje koje je postavila i jedna od učesnica rasprave:
„A zašto se uopšte ostavljaju pare pored pokojnika? Mislim, taj deo ne razumem... Okej je kao pomoć porodici, ali što pored pokojnika?“
Odgovor nije isti svuda, upravo zato što ostavljanje novca uz pokojnika pripada lokalnim pogrebnim običajima, koji se razlikuju od kraja do kraja. U jednom mestu novac može da se posmatra kao pomoć porodici, u drugom kao prilog crkvi, dok se negde običaj povezuje sa pomenom pokojnika.
Zbog toga ono što je jednoj porodici potpuno uobičajeno drugima može da deluje neobično ili čak zbunjujuće. Važno je i da se običaji na sahranama ne mešaju automatski sa zvaničnim crkvenim pravilima. To što se određeni običaj praktikuje u nekom kraju ne znači nužno da je on obavezan deo pravoslavnog opela.
Zato, ako se na sahrani pojavi novac na sanduku, najtačnije objašnjenje može da zavisi upravo od mesta, porodice i lokalne tradicije.
Isti običaj, a potpuno različita tumačenja
Rasprava na društvenoj mreži pokazala je koliko se pogrebni običaji u Srbiji razlikuju od jednog kraja do drugog. Ono što se negde podrazumeva, u drugom mestu može da bude potpuno nepoznato.
Zato ni pitanje „ko uzima novac sa sanduka“ nema univerzalan odgovor. U zavisnosti od običaja, novac može da pripadne porodici pokojnika, da bude namenjen crkvi ili manastiru, ili da postoji drugačija praksa.
Upravo zbog toga je, pre nego što se donese zaključak o tome šta određeni gest znači, važno uzeti u obzir lokalni običaj i ono što porodica i sveštenik smatraju da je svrha tog novca.
BONUS VIDEO: