- Priprema za pričešće podrazumeva post, molitvu i ispovest, a od ponoći pre liturgije ne uzima se ni hrana ni voda.
- U crkvi vernici prilaze u tišini, sa pravilno skrštenim rukama i svešteniku govore svoje kršteno ime.
Sveta tajna pričešća (evharistija) predstavlja sam centar hrišćanskog života i najprisniji, najuzvišeniji susret čoveka sa Bogom. Pravoslavni vernici ovom činu pristupaju sa najvećim strahopoštovanjem, ljubavlju i ozbiljnošću.
Kako bi se u potpunosti razumela važnost ovog događaja, treba znati i kako da se ponašate i šta je sve potrebno uraditi pre, tokom i nakon primanja svete tajne.
Priprema za pričešće: Post, molitva i ispovest
Pristupanje pričešću zahteva potpunu duhovnu i telesnu čistotu. Priprema se sastoji iz tri ključna stuba:
- Post: Podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane (mesa, mleka, jaja), ali i od rđavih misli, dela i reči. Dužinu posta uvek određuje vaš duhovnik ili parohijski sveštenik. Izuzetno važno: od ponoći (odnosno od večeri pre liturgije) više se ne uzima ni hrana ni voda, kako bi pričešće bilo prvi unos u naš organizam tog dana.
- Molitva: Tokom dana pripreme, a naročito veče uoči pričešća, vernici čitaju posebno Pravilo za sveto pričešće iz Pravoslavnog molitvenika.
Molitva Svetog Jovana Damaskina
Vladaru, Gospode Isuse Hriste, Bože naš, koji jedini imaš vlast da ljudima praštaš grehe, kao blag i čovekoljubiv, previdi sve moje svesne i nesvesne grehe, i udostoj me da se neosuđeno pričestim božanskim preslavnim, prečistim, i životvornim Tajnama Tvojim, ne na kaznu, ni na muku, ni na umnoženje grehova, nego na očišćenje, i osvećenje, i obručenje budućeg života i carstva, na zaštitu i pomoć, i na razbijanje protivnika, i na istrebljenje mnogih mojih sagrešenja. Jer si Ti Bog milosti, milosrđa i čovekoljublja, i Tebi slavu uznosimo, sa Ocem i Svetim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
- Sveta tajna ispovesti: Pre nego što priđete putiru (čaši), potrebno je da olakšate svoju savest, iskreno se pokajete i ispovedite svoje grehe svešteniku.
Ponašanje u crkvi
Kada sveštenik izađe na carske dveri i izgovori reči: „Sa strahom Božijim, verom i ljubavlju pristupite”, vernici u miru i tišini formiraju red.
Prvo pristupaju deca, zatim bolesni i nemoćni, potom muškarci, a nakon njih žene. U modernim parohijskim crkvama, naročito u gradovima, ovo pravilo se sve više gubi. Danas ćete u većini crkava videti da nakon dece i bolesnih ljudi formira jedinstven red u kojem muškarci i žene prilaze pomešano, onako kako ko stoji u crkvi. Sveštenici često apeluju samo na to da se propuste deca i stari, dok se na podeli po polovima više ne insistira, osim u manastirima gde se drevni tipik i dalje strogo čuva.
Kada priđete svešteniku, ruke skrstite na grudima (desnu preko leve). To je znak smirenosti i poštovanja. Ruke ostaju u tom položaju sve dok se ne odmaknete od putira, kako slučajno ne biste zakačili i prosuli sveti sadržaj.
Kada dođete na red, jasno i razgovetno kažite svoje kršteno ime svešteniku. Sveštenik vam kašičicom daje pričešće, a nakon toga vam briše usta ubrusom (crvenim platnom). Tek tada možete celivati (poljubiti) donji deo čaše (stopu putira), mada se danas, iz praktičnih razloga, često celiva samo ruka svešteniku ili se nakon brisanja ubrusom napravi blagi naklon.
Napomena za dame: Na liturgiju i pričešće se nikada ne dolazi sa karminom na usnama.
Šta se radi nakon pričešća?
Na kraju Liturgije vernicima se deli prosfora ili u narodu poznata pod imenom nafora (naziv nafora dolazi od reči Anafora - uznošenje, Anafora je centralna, glavna, Liturgijska molitva, u toku koje se hleb i vino pretvaraju u Telo i Krv Hristovu – i tu reč Anafora narod koristi skraćeno kao - nafora). Naforu treba uzimati sa pobožnošću, krstoliko postavivši dlanove, desni dlan ruke, preko levog dlana, i celivajući ruku sveštenika, koji nam je dao ovaj dar. Po pravilima Crkve, naforu treba pojesti u crkvi, na prazan stomak, jer je to sveti hleb, hleb sa Božijeg žrtvenika, deo prinosa Hristovom oltaru.
Molitva Svetog Vasilija Velikog
Vladiko Hriste Bože, Care vekova i Tvorče svega, blagodarim Ti za sva dobra koja si mi dao i za pričešće pre-čistim i životvornim Tajnama Tvojim. Molim Te, Blagi i Čovekoljubivi, sačuvaj me pod krovom Tvojim i u senci krila Tvojih i daruj mi da se čistom savešću, do poslednjeg daha svog, dostojno pričešćujem Svetinjama Tvojim na otpuštenje grehova i na život večni. Jer si Ti Hleb života, Izvor osvećenja, Davalac dobara, i Tebi slavu uznosimo sa Ocem i Svetim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Pričešće nije samo običaj ili formalnost, već lek za dušu i telo. Kada izađu iz crkve, vernici se trude da mir, radost i ljubav koje su primili zadrže u svom srcu i podele ih sa svojim bližnjima tokom celog dana.
U galeriji pogledajte glavne pravoslavne molitve.
BONUS VIDEO: