- Žene danas na ovaj praznik treba da se pomole svetoj Mariji Magdaleni i zamisle jednu želju.
- Na Blagu Mariju tradicionalno se ne obavljaju teški kućni i poljski poslovi, već se dan provodi u miru i molitvi.
- Predanje kaže da je upravo Marija Magdalena ustanovila običaj darivanja crvenog uskršnjeg jajeta.
Blaga Marija, praznik posvećen Svetoj Mariji Magdaleni, jedna je od najpoštovanijih svetiteljki u pravoslavlju. Obeležava se 4. avgusta, a iako u crkvenom kalendaru nije obeležena crvenim slovom, u srpskom narodu se ovaj dan vekovima poštuje kao veliki praznik, kada se ne rade teški kućni i poljski poslovi.
Marija Magdalena bila je poreklom iz grada Magdale, po kojem je dobila ime. Prema Jevanđelju, Isus Hristos ju je izbavio od greha, nakon čega je postala njegova verna učenica. Pratila ga je tokom propovedanja, bila je prisutna na Golgoti tokom raspeća i među prvima je došla na Hristov grob posle vaskrsenja.
U crkvenim spisima pominje se kao "mironosica ravnoapostolska", a prema Jevanđeljima, vaskrsli Hristos joj se javio među prvima.
Predanje o crvenom uskršnjem jajetu
Narodno i crkveno predanje kaže da je Marija Magdalena posetila Rim, gde je caru Tiberiju poklonila crveno obojeno jaje uz pozdrav: "Hristos vaskrse". Upravo se ovaj događaj smatra začetkom običaja farbanja vaskršnjih jaja u crvenu boju, pa se i danas prvo jaje (čuvarkuća) tradicionalno boji u crveno kao simbol zaštite doma.
Poslednje godine svog života provela je u Efesu, kod apostola Jovana Bogoslova, gde je mirno preminula. Njene mošti su kasnije prenete u Carigrad.
Narodna verovanja za Blagu Mariju
U srpskoj tradiciji Blaga Marija smatra se zaštitnicom žena i mironosicom. Zato postoji verovanje da žene koje danas odu u crkvu, pomole se svetiteljki i zapale sveću mogu da zamisle jednu želju, a Marija Magdalena će im pomoći da se ona ispuni.
Narod je vekovima govorio:
"Ognjem prži Ognjena Marija,
Gromom bije Gromovnik Ilija,
Mirom miri Mironosna Marija.“
Po narodnom običaju, na ovaj praznik ne započinju se važni poslovi, niti se obavljaju teški kućni ili poljski radovi. Dan bi trebalo provesti u miru, molitvi, dobročinstvu i okupljanju porodice. Važno je naglasiti da su ova verovanja deo narodne tradicije, dok SPC vernike pre svega poziva da praznik obeleže molitvom, odlaskom na bogosluženje i hrišćanskim načinom života.
BONUS VIDEO