Srpska pravoslavna crkva i vernici u četvrtak obeležavaju Uspenje Presvete Bogorodice, praznik koji u narodu nosi naziv Velika Gospojina. Reč je o jednom od najvećih i najpoštovanijih u hrišćanskom svetu, a kako je u crkvenom kalendaru obeležen crvenim slovom, tog dana se ne rade teški poslovi, već se vreme posvećuje molitvi, porodici i duhovnom miru. Mnoge vernike muči pitanje da li se na Veliku Gospojinu posti.
Velika Gospojina posvećena je Bogorodici, koju narod od davnina smatra zaštitnicom doma, porodice i svih vernih. Praznik se slavi u znak sećanja na dan kada se Presveta Bogorodica upokojila, vaznela na nebesa i "predala svoj duh u ruke Spasitelja". Upravo zbog toga ovaj dan ima posebno mesto u srcima vernika, jer podseća na ljubav, veru i snagu koju Majka Božija neprestano pruža onima koji joj se obraćaju u molitvi.
Da li se za Veliku Gospojinu posti?
Uspenje Presvete Bogorodice jedan je od pet Bogorodičinih praznika, a prethodi mu dvonedeljni Gospojinski post.
Post traje od 14. do 28. avgusta. Na samu Veliku Gospojinu vernici poste do jutarnje liturgije i pričešća, a kako ove godine praznik pada u četvrtak, obrok posle službe može da bude mrsan.
Izuzetak su godine kada praznik pada u sredu ili petak – tada se i tog dana zadržava posni poredak (riba, vino i ulje) kao izraz poštovanja prema Bogorodici i crkvenom ustrojstvu.
Podsetimo, ovaj praznik se odvajkada smatrao praznikom žena i majki, pa je u narodu običaj da se na njega ne rade nikakvi veliki poslovi niti započinje nešto novo.
Jedan od najlepših narodnih običaja na Veliku Gospojinu jeste branje lekovitih biljaka i travčica, jer se veruje da je njihovo dejstvo tako još delotvornije. Žene beru borovnice i lekovite trave, verujući da će one doneti zdravlje i blagostanje njihovim porodicama. Posebno je važan bosiljak, koji se smatra božanskom biljkom. Na Veliku Gospojinu, žene dodaju bosiljak u jela kako bi zaštitile ukućane od zla i prizvale blagoslove Presvete Bogorodice.
Tekst: Žena/ Lepa&Srećna/ Radmila Ilić
BONUS VIDEO: