Petrovdan, praznik svetih apostola Petra i Pavla, u pravoslavnoj tradiciji ima duboko duhovno značenje i obeležava se svake godine 12. jula po novom kalendaru (29. juna po starom).
Taj dan ne slavi samo dvojicu velikih svetitelja – stubove rane crkve – već i kraj jednog važnog duhovnog razdoblja: Petrovdanskog posta.
Petrovdanski post je pokretni post koji počinje ponedeljak nakon Nedelje svih svetih, a završava se na sam praznik. Njegova dužina zavisi od datuma Uskrsa, pa nekada traje samo nedelju dana, a nekada i više od mesec dana.
Ovaj post je lakši od Vaskršnjeg i Božićnog, ali ima svoju težinu – u duhovnom smislu to je vreme kada se vernici trude da se očiste od greha, da utišaju strasti i približe se Bogu kroz molitvu, uzdržavanje i dobra dela.
Na sam Petrovdan, u pravoslavnim hramovima služe se svečane liturgije. Vernici tog dana dolaze na službu u većem broju nego inače, a mnogi pristupaju svetom pričešću, koje se smatra vrhuncem duhovnog napora tokom posta.
Pošto praznik uvek pada dok post još traje, i sama praznična trpeza je posna – tradicionalno se jede riba, uz povrće i lagana jela. Alkohol se, ako se koristi, uzima umereno i sa poštovanjem prema svetom danu.
Petrovdan ne nosi svetkovinu u raskošnom smislu, već u miru i tišini zahvalnosti. To je dan kada se ne diže galama, ne sluša glasna muzika i ne prave gozbe sa mesom i vinom. Umesto toga, u kućama i crkvama gori sveća u čast svetih apostola. Sveti Petar, simbol čvrste vere i vođstva, i Sveti Pavle, apostol naroda, doživljavaju se kao zaštitnici pravoslavne crkve i uzori hrišćanskog života.
Završetak posta na Petrovdan ne slavi se bučno, već skromno i tiho, sa molitvom i zahvalnošću. Vernici se trude da duhovni mir koji su postigli tokom posta zadrže i dalje, jer se veruje da ono što čovek oseti i postigne u postu ne bi trebalo da se izgubi odmah nakon poslednjeg zalogaja.
Petrovdan je u narodu doživljava kao granica između posta i običnih dana. Pročitajte i kada se kleči u pravoslavnoj crkvi.
BONUS VIDEO:
